Saveti za joga praksu

U svakom trenutku, kvalitet vašeg života je direktno povezan sa time koliko ste zainteresovani za njega. Joga podrazumeva mnogo više od toga da imate ili razvijete fleksibilnost. Biti u stanju da uradite komplikovane položaje ne mora nužno da znači da znate kako da radite jogu. Suština joge nije dostignuće, već koliko svesno radite sa svojim ograničenjima, gde god i kakve god ona bila. Važno je ne koliko daleko možete ići u bilo kojoj datoj pozi, već kako pristupate procesu joge, koji je zauzvrat direkno vezan za to kako vaš um vidi jogu.
Postoje različita osnovna stanja uma - ono što ja nazivam “headsets”, koje ljudi donose na jogu. Jedan uključuje posmatranje položaja kao kraja koji treba postići, cilja: koliko daleko ste stigli u položaju je ono što se računa. Drugi posmatraju položaj kao sredstvo za istraživanje i otvaranje tela. Umesto korišćenja tela da “dobije” položaj, koristite položaj da otvorite telo. U kom ste stanju uma uveliko utiče na to kako izvodite asane.
Pristupanje položajima kao ciljevima čini vas manje osetljivim na poruke koje telo šalje. Ukoliko je vaš um, pre svega, na cilju, jaz između toga gde se nalazite i toga gde želite da budete može da donese napetost i omete kretanje. Gurate previše i prebrzo umesto da dozvolite telu da se otvori svojim tempom. Paradoksalno, ukoliko ste orjentisani ka procesu umesto na krajnje rezultate, napredak i otvaranje dolaze prirodno. Položaji se mogu postići kroz borbu, ali sama borba ograničava kako vaše neposredno otvranje i to koliko daleko se konačno krećete u jogi.
Kvalitet uma koji donosite na jogu je od najvećeg značaja. U stvari većina pravih granica sa kojima se suočavate u jogi žive u umu a ne u telu. Ljudi misle da su ograničeni izdržljivošću svoga tela – da je zamaranje čisto fizičko. Otkrio sam da obično nije telo to koje se zamara prvo, već pre, um koji gubi izdržljivost potrebnu za pažnju. Kada vam se um umori,vaša pažnja opada i počinje da luta i osetljivost na poruke koje vam telo šalje se smanjuje. Tretirate telo sa manje pažnje i to ga umara mnogo brže. Joga podrazumeva ravnotežu između “kontrole” i “predaje” – između guranja i opuštanja, kanalisanja energije i oslobađanja, kako bi energija mogla da se kreće. Otkrio sam da u osnovi postoje dve vrste ličnosti u jogi. Zovem ih “oni koji guraju” i “senzualisti”. Oni koji guraju su više skloni kontroli i progresu – senzualisti više predaji i opuštanju. Pošto joga stvarno znači ravnoteža, ukoliko imate tendenciju da gurate, morate takođe naučiti da pustite, opustite se i uživate u senzualnosti istezanja. Ukoliko je vaša tendencija da se opustite i da budete opušteni, morate naučiti da se preokrenete i gurate do granica kao i da koristite kontrolu kako bi generisali energiju...
Joel Kramer
http://joeldiana.com/…/writings/YogaAsSelfTransformation.pdf

Jedna od tehnika po kojoj ste poznati je „istezanje u nervima.“ Šta to znači? Možete li nam dati neki primer?
Obično, kada se istežemo, posežemo za istezanjem muskulature. Ali postoji druga vrsta istezanja, neuronsko istezanje, koje ne zahteva veliku ekstenziju ili fleksibilnost. Ono podrazumeva korišćenje muskulature kako bi se kretali kroz nervni sistem, zapravo kanalisanje energije u određenom pravcu kroz telo.
Na primer pokušajte ovo: Ispružite jednu ruku pararelno podu. Fokusirajte pažnju u početku na gornji deo grudi i na rame i tada počnite da je pomerate polako duž ruke. Kroz stezanje bicepsa i zadnjeg tricepsa i zaključavanjem lakta, usmerite energiju na dole od vrha ruke do lakta. Nastavite da dišete. Sada pomerite energiju u podlakticu, stežući mišiće podaktice, koristeći ručni zglob za fokus, nastavljajući taj pokret na spolja i niz ruku. Sada pomerite energiju od ručnog zgloba u prste šake, protežući na spolja. Ono što tražimo je je skoro osećanje vibracije koja se kreće niz ruku, kao da osećamo celu ruku odjednom, Sada se opustite. Stvarno kretanje ruke u ovom protezanju nije bilo veće od jednog i po inča (4 cm), ali je za osećanje te linije protezanja bila potrebna potpuna pažnja. To je ono što ja zovem istezanje u nervima, kada koristite mišiće da povučete energiju nerava naniže i spolja.
Ova tehnika sama po sebi ne poboljšava fleksibilnost, ali počinje da telu daje asimilativni kapacitet da integriše fleksibilnost kroz povećanje nervne snage. Rad sa linijama energije takođe čini sve manje verovatnu mogućnost samopovređivanja, pošto su povrede obično rezultat posezanja za fleksibilnošću za koju telo nije spremno...
Joel Kramer
https://www.whitelotus.org/articles/mind-in-asana/1
Legendarni učitelj B.K.S. Iyengar kaže da asane postaju ritmične kada akcije dovode do neprekidnog toka svesti tokom čitavog vašeg sistema. Kada ste u stanju da koordinirate aktivnosti, tako da nijeno pojedinačno područje vašeg tela ne radi previše - ili je zanemareno - možete iskusiti unutrašnji ritam i osećaj celovitosti u pozi, kao da se svaki deo vašeg tela izražava podjednako...

S obzirom na razlike među ljudima, mnoge škole hatha joge prilaze čak i najosnovnijim položajima sa različitim očekivanjima i joga učitelji se suočavaju sa različitim spektrom učenika koji se kreće od uspešnih plesača i gimnastičara do onih iz staračkog doma, koji se boje da legnu na pod zato što se plaše da neće biti u stanju da ponovo ustanu sa njega. To je u redu; nije problem da se prevaziđu ove razlike, jer za svakoga, bez obzira na njegove godine ili na nivo ekspertize, najvažnija stvar u hatha jogi nije fleksibilnost i sposobnost da se urade teške poze, već svesnost - svesnost tela i disanja i, za one koji čitaju ovu knjigu, osvešćivanje anatomskih i fizioloških principa koji su u osnovi svake poze. Iz ove svesnosti dolazi kontrola, a iz kontrole dolazi gracioznost i lepota. Čak i poze koje zauzimaju početnici mogu da sadrže seme uravnoteženosti i elegancije.
Fokusirajte pažnju:
Zaključajte svoju pažnju unutar tela. Možete se skoncentrisati na disanje, na tkiva koja se istežu, na zglobove koji su pod stresom, na brzinu vaših poketa ili na odnos između disanja i istezanja. Možete da se skoncentrišete na vaše mogućnosti dok se krećete u i iz položaja. Vežbanje sa potpunom pažnjom unutar tela je napredna joga, bez obzira koliko je laka poza; vežbanje sa rasutom pažnjom je praksa početnika, bez obzira koliko je teška asana. Hatha joga trenira um kao i telo, pa fokusirajte pažnju bez propusta.
Budite svesni disanja
Udasi vas više podižu u mnogim položajima i stvaraju zdravu unutarnju tenziju i stabilnost u torzu. Možete ovo testirati ležeći na stomaku na podu i primećujući da je vaše podizanje u položaju kobre potpomognuto udahom. Paradoksalno, ipak, izdasi pre nego udasi vas vode dalje u mnogim drugim položajima. Ovo možete da proverite ukoliko zauzmete položaj sedećeg preklopa unapred i primetite da vam izdasi dopuštaju da povučete grudi na dole bliže vašim butinama. Ali u svakom slučaju dobijate dve koristi: dijafragmatično disanje pomaže u istezanju tkiva i vaša svest o ovim efektima vas upućuje da napravite suptilna priloagođavanja u položaju.
Dok zauzimate položaje, uopšteno pravilo je da držite vazdušne puteve širom otvorene, dišete samo kroz nos i dišete meko, ujednačeno i tiho. Nikad ne zadržavajte dah na glotisu i dišite nečujno, sem ukoliko se od vas to ne očekuje ili vam se to ne sugeriše u specifičnim vežbama.
Izgradite temelje
Dok izvodite svaku asanu, analizirajte njenu osnovu u telu i uočite ključne mišiće koji asistiraju u održavanju te osnove: donje ekstremitete i njihove mišiće ekstenzore u stajaćim položajima; ramena, vrat, kičma (kičmeni stub) i mišiće torza u stoju na ramenima; i celinu mišićno koštanog sistema, ali posebno abdominalnih i dubokih leđnih mišića, u paunu. Fokusirajte pažnju shodno tome na relevantnu regionalnu anatomiju, kako da bi sprečili povredu tako i da bi usavršili svoje poznavanje položaja.
Zatim, tu je druga vrsta osnove, uopštenija od one sa tačke gledišta regionalne anatomije - osnova vezivnog tkiva kroz celo telo, posebno onog koje povezuje mišićno skeletni sistem zajedno. Vezivna tkiva su kao čelične potporne šipke u betonu; one su sakrivena ali od suštinske važnosti za inegritet celine. Kako bi ojačali ova tkiva i pripremili se za zahtevniji rad na položajima, skoncentrišite se pre svega na jačanje kapsula zglobova, tetiva, ligamenata i slojeva fascije koji omotavaju mišiće. Praktičan način za postizanje ovih ciljeva je da se razvije snaga i da se to postigne iznutra ka spolja, počevši od centralnih mišića torza i idući odatle ka ektremitetima. Probadanja i bolovi se često pojave ukoliko pokušate ektremna istezanja pre nego što ste razvili snagu i veštinu da zaštitite sve najvažnije zglobove. Sem ukoliko već niste dizač tegova ili bodi bilder, istezanje i rad na fleksibilnosti treba da vam bude od manje važnosti. Samo kako vaša praksa sazreva možete da promenite vaš način vežbanja kako bi postigli veću pokretljivost oko zglobova.
Ulaženje i izlaženje iz položaja
Biti u stanju tišine kada uđete u položaj je opuštajće i magčno, ali se ne možete povezati sa tim stanjem sem ukoliko ne znate kako ste do njega došli i ukoliko ne znate kuda idete. Ukoliko skačete iz položaja u položaj ne možete da uživate u putu a put je podjednako važan kao i odredište. Zato ulazite i izlazite iz položaja sporo i svesno. Dok se krećete istražite telo od glave do prstiju na stoplaima: šake, ručne zglobove, podlaktice, laktove, ruke i ramena; stopala, skočne zglobove, potkolenice, kolena, butine i kukove; karlicu, abdomen, grudi, vrat i glavu. Uskoro će te razviti svesnost o tome kako telo funkcioniše kao celina i primetiti odstupanja i prekide u vašoj praksi koje onda možete da ublažite. Konačno, dok učite da se krećete gracioznije, krajnji položaj če vam se činiti manje teškim.
Poštujte sugestiju bola
Da li poštujete ili ignorišete poruke koje vam šalju probadanja i bolovi? Ukoliko imate bolove u leđima, da li prilagođavate vaš položaj i aktivnosti kako bi ga umanjili, ili ga samo trpite-podnosite? I da li držite budno oko na svom telu, ili primećujete da postajete toliko obuzeti nekim izazovom da zaboravljate na njega? Ukoliko ne slušate poruke koje vam šalje vaše telo bićete kandidat za istegnute mišiće, tendinitis, napete nerve i pukle intervertebralne diskove. Kako bi izbegli povrede u hatha jogi morate da razvijete pažnju samopoštovanja.
Započnite svoju praksu hatha joge s odlukom da izbegavate bol. Sem ukoliko nemate godine iskustva i znate tačno šta radite, guranje sebe u bolno istezanje ne samo da će doneti povredu, već će takođe stvoritu stanje straha i anksioznosti i vaš nervni sistem će sačuvati ove uspomene i osujetiti vaše napore da ponovite položaj. Bol je poklon; on nam govori da je razvio neki problem. Analizirajte prirodu problema umesto da nerazumno gurate sebe dalje. Sa samosvešću i vođstvom kompetentnog učitelja, možete da uradite druge položaje koje će zaobići poteškoće.
Razvijajte regularnost, entuzijazam i oprez
Trudite se da vežbate u isto vreme i na istom mestu svakog dana. Ovakve navike će vam pomoći da lakše analizirate svakodnevne promene. Jutra su najbolja za poboljšanje zdravlja – jutarnja krutost vam govori kada treba da vodite računa i radite sa najviše pažnje. Kasnije, tokom dana, izgubite tu senzibilnost i povećavate rizik povrede. Razvite šaljiv entuzijazam ujutru da pobedite krutost, i opreznost uveče kako bi izbegli da se povredite. Takođe, u svako vreme, ukoliko počnete da se osećate neuobičajeno jako, fleksibilno i nestašno, budite oprezni. Tada je lako otići predaleko.
Anatomy of Hatha Yoga: A Manual for Students, Teachers, and Practitioners by H. David Coulter


“Teška asana” je relativan pojam u odnosu na kontekst toga ko radi pozu. Postoje teške poze za svakog od nas. Za svakog od nas postoje poze sa kojima se borimo, ne uspevamo da ih izvedemo. Zato je prva stvar koju bih rekao, ako se osećate ovako, da niste sami – vi ste u veoma dobrom društu. Joga je progresivna i što više toga možete da uradite i doživite, put se sve više prostire ispred vas. Nikada niste završili. Negujte stav učenja, rasta i evolucije i on će vas voditi kroz vreme obeshrabrenja.
Noah-Mazé

Joga položaj (asana) može biti fizički i psihički teška, zavisno od toga kako joj učenik pristupa. Čim otkrijete otpor – bilo da je fizički, emocionali ili mentalni – postoji izazov ili lekcija koju treba da naučite. Jedna od najtežih stvari koje mi kao ljudi treba da naučimo je spostobnost da se plilagodimo okruženju – i da to učinimo na optimalno miran i zdrav način. Skloni smo da pružamo otpor promenama, što je ono što stvara unutrašnju i spoljašnju borbu. Dakle dok zauzimamo (ulazimo u) neku od ovih poza, preispitujemo našu stvarnost, čime se stvara pomak u nama koji transformiše mnogo više nego što možemo da zamislimo.

                      
Pet načina da smirite refleks istezanja
Oprez: Nikada nemojte forsirati (raditi na silu). Naučite sigurno poravnanje i primenite ga dok vežbate. Vežbajte pod vođstvom kompetentnog instruktora. Ukoliko imate neki zdravstveni problem, neka vam lekar potvrdi da ste sposobni za vežbanje.
Metod adaptacije – Mirujte i sačekajte dok se nervi ne umire
1. Istežite se vrlo blago , prijatno
2. Ostanite savršeno mirni dok osećaj istezanja ne počne da nestaje ili nestane
3. Polako uđite dublje u položaj, samo toliko da ponovo osetite isto blago prijatno istezanje.
4. Ponovite
Recipročna inhibicija - Kontrahujte antagonistične mišiće
1. Umereno se istegnite
2. Snažno kontrahujte mišićnu grupu koja se suprotna mišiću koji istežete bez pomeranja kostiju uopšte (na primer, ako istežemo zadnju ložu kontrahujte kvadricepse bez najmanjeg ispravljanja kolena).
3. Trebalo bi da osetite opuštanje mišića koji istežete; ukoliko je tako uđite dublje u položaj.
4. Ponovite
PNF - Kontrahujte, pa opustite mišić koji istežete
1. Jako istegnite mišić
2. Snašno kontrahujte mišić koji istežete i držite 5-30 sekundi
3. Prekinite da kontrahujete mišić koji želite da istegnete
4. Trebalo bi da osetite opuštanje miđića koji istežete; ukoliko je tako uđite dublje u položaj.
5. Ponovite
Kontrolisano opuštanje - Kontrahujte u isto vreme i mišić koji želite da istegnete i njegovog antagonistu
1. Umereno istegnite mišić
2. Kontrahujte u isto vreme i mišić koji želite da istegnete i mišić(e) koji su antagnisti istežućem mišiću, u isto vreme (na primer ukoliko istežemo ileopsoas kontrahujemo ileopsoas i gluteus maximus u isto vreme).
3. Zadržavajući kontrakciju mišića koji istežete, povećajte kontrakciju suprotstavljenog/ih mišića i iskoristite ih da povučete kosti dublje u položaj. Trebalo bi da osetite opuštanje u mišiću koji istežete dok to činite.
4. Ponovite

Preventivno opuštanje – Svesno opustite pre nego što nastupi istezanje

1. Lagano uđite delimično u položaj, zaustavite se kada osetite istezanje.
2. Napravite mentalnu sliku ili “kartu” svih mesta u kojima osećate istezanja.
3. Izađite delimično iz položaja, taman toliko da osetite kako osećaj istezanja nestaje.
4. Iskoristite mentalnu mapu da predvidite gde će doći do istezanja kada ponovo uđete u položaj.
5. Lagano ponovo uđite u položaj, svesno opuštajući stegnute delove pre nego što ponovo počnete da se istežete. Zaustavite se kada osetite istezanje, koje se može desiti na novim mestima ili istim mestima.
6. Napravite novu mentalnu mapu gde osećate istezanje i ponovite korake od 3-6

Roger Cole

Razumimo razliku između zgrčenog i napetog mišića. Kada vežbate, neprekidno stežete (kontrahujete) i jačate određene mišiće. Mišići se, takođe grče od neaktivnosti. Sedenje po celi dan, na primer, dovodi do grčenja (skraćenja) zadnjeg dela butina. Kako bi opustili stegnut mišić, vi ga istežete. Sa druge strane, mišić postaje napet usled nesvesnih pokreta. Kada vozite kola, na primer, i ramena vam se podižu nagore ka ušima dok ste u saobraćajnog gužvi, vi ne radite namerno vežbe za jačanje vrata. Kako bi opustili napet mišić, morate da se pre svega opustite i da ga tada istežete. Ukoliko pokušate da istegnete napet mišić, možete da ga povredite. Pošto vam jedan deo mozga nesvesno govori da napnete mišič dok vam drugi govori da ga istegnete, što za posledicu ima efekat povuci-potegni.
Kako bi izbegli ovaj konflikt, važno je da prepoznate razliku između napetog i stegnutog mišića i da naučite kako da se opustite pre istezanja. Čin opuštanja napetog mišića nije sam po sebi težak. Samo pustite. Ali, ono što nije lako je učenje gde je mišićna napetost i njeno izolovanje kako bi je mogli otpustiti. Vremenom i svesnošću ovo postaje lakše.
U nedavnoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu Nevade,u Las Vegasu, sportisti su stvarali manje snage u mišićima nogu posle statičnih istezanja nego sportisti koji se uopšte nisu istezali. Druge studije su pokazale da ovakvo "statično istezanje" smanjuje snagu mišića za čak 30 odsto. Takođe, istezanje mičića jedne noge može da smanji snagu mišića u drugoj nozi, takođe, najverovatnije pošto se centralni nervni sistem buni protiv pokreta.
"Postoji neuromišićni inhibitorni odgovor na statična istezanja", kaže Malachz McHugh, direktor istraživanja u Institutu sporstske medicine i sporstkih povreda u Lenox Hill bolnici u Nju Jorku.Istegnut mišić slabije reaguje i ostaje oslabljen još 30 minuta nakon istezanja, što nije način na koji sportista želi da započne trening.
Ispravno zagrevanje treba da sadrži pruži stvari: Opuštene mišiće i tetive kako bi se povećao obim kretanja u različitim zglobovima i bukvalno zagrejano telo. Kada ste u miru, manji je protok krvi u mišiće i tetive i oni postaju kruti. "Potrebno je da tkiva i mišiće učinimo fleksibilnim pre vežbanja,“ Knudson kaže.
Dobro osmišljeno zagrevanje počinje povećanjem telesne toplote i protoka krvi. Topli mišići i prošireni krvni sudovi povlače kiseonik iz krvotoka efikasnije i efikasnije iskorišćavanju uskladišteno gorivo za mišiće. Oni takođe bolje podnose opterećenje. Jedna, doduše jeziva studija, je pokazala da je mišićno tkivo noge labaratorijskih zečeva moglo da bude više istegnuto pre kidanja, ukoliko je pre toga bilo elektronski stimulisano - to jest, zagrejano.
Dok statično istezanje se i dalje gotovo univerzalno primenjuje kod sportista amatera - posmatrajte fudbalsku utakmicu kluba vašeg deteta sledećeg vikenda - ono ne poboljšava sposobnost mišića da rade sa više snage, fiziolozi se sada slažu. "Možete se osećati kao da ste u stanju da se istežete više nakon održavanja istezanja 30 sekundi,"Mc Hugh kaže, „pa mislite da ste povećali mišićnu spremnost.“ Ali obično ste samo povećali mentalnu toleranciju za nelagonost istezanja. Mišići su zapravo slabiji.
Istezanje mišića u kretanju, sa druge strane, tehnika poznata kao dinamično istezanje ili dinamično zagrevanje, povećava snagu, fleksibilnost i opseg kretanja. Mišići u pokretu ne doživljavaju taj lažan inhibotorni odgovor. Umesto toga oni dobijaju ono što Mc Hju naziva "ekscitatornom porukom" da izvrše.
Mišić nakon intenzivnog vežbanja postane upaljen i nastaje osećaj zatezanja, pošto mišić pokušava da doda malo stabilnosti određenom zglobu. To stvara neku vrstu "samo zaštite" kako bi sve zadržao na mestu. Ovo daje malo više čvrstine zglobu, ali ga ujedno čini i veoma slabim i umanjuje mu pokretljivost. Ovaj zgrčeni mišić je zapravo slab i inhibiran u ovom upaljenom stanju, i istezanje če ga samo učiniti slabijim i sklonijim povredama
Zato, ukoliko imate osećaj zgrčenih mišića, zaista ne želite da ih previše intenzivno istežete. Šta se dešava ukoliko istežete nešto što je upaljeno? Ono oslabi. Koristeći se metaforom elastične gumice, šta se dešava sa slabom oštećenom gumicom kada se previše istegne? Ona puca.
Koliko bi trebalo da ih istežete". Najbolje je da poslušate svoje telo, ono najbolje zna.
- Yoga for fibromyalgia
move, breathe, and relax to improve your quality of life
Shoosh Lettic Crotzer

Tri R - Resist, Relax, Restrech (odupranje, opuštanje i ponovo istezanje) su proprioreceprivno neuromuskularne olakšavajuće tehnike (PNF) koje podrazumevaju naizmenične izometrijske mišićne kontrakcije i pasivno istezanje. Pre nego što počnete da istežete mišić, vi ga zategnete i pritisnete uz nepokretan objekat – partnera, sopstvenu šaku, kajš, pod ili zid. Istezanje koje sledi postaje duže, dublje i mnogo udobnije nego da ud držite u statičnom položaju. Tri R su kreativan način da slušate svoje telo i da lagano povećavate obim pokreta. Ovo je sigurna jednostavna tehnika koja pomaže da se mišićna vlakna i vezivno tkivo s ljubavlju omekšaju produže i bezbolno opuste .
Imajte na umu sledeće smernice prilikom korišćenja tri R dok izvodite asane. Kada primenjujete Resistance (Otpor), ne gurajte previše jako. Ovo nije borba. Ne zaboravite da ostanete hladnokrvni, smireni i fokusirani. Relax (Opustite se), je drugo važno R. Neka celo vaše telo bude opušteno (mlitavo). Osetite kako se opušta. Takođe, zapamtite da izdahnete. Poslednje R - Restrech (Ponovite istezanje) - zadržite položaj istezanja u preporučenom broju udaha/izdaha. Ukoliko položaj zadržite duže, preteraćete sa istezanjem, što može prouzrokovati povrede.
Lilias Folan

Iznenađujuća tajna za zaštitu vaših ručnih zglobova tokom joga prakse
Ključ za zaštitu vaših ručnih zglobova je – iznenađenje - jak kor. Medicina bazirana na dokazima pokazuje da jak kor može da poveća efikasnost mišića rotatorne manžetne ramena. Ovi mišići stabilizuju rame i na taj način smanjuju opterećenje koje se prenosi na vaše ručne zglobove. Sa druge strane, slaba snaga kora ili neuspeh da se uključe mišići kora u pozama kao što je Chaturanga Dandasana može da dovede do smanjenja stabilnosti trupa i ramena. Ukoliko je kor slab, jaka sila pritiska se prenosi preko ručnog zgloba naročito tokom prelaza između poza. Zamislite stalno prisutnu sekvencu Pas Dole – Čaturanga – Pas Gore. Kada god je ponovite, tokom nje ručni zglobovi nose težinu. Tokom vremena i bez pravilne podrške, to može dovesti do povreda. Ali, kada se napor pravilno rasporedi preko kora i ramena u vinjasa joga praksi, ta sila u ručnim zglobovima je svedena na minimum.
Čaturanga zahteva snagu. Kada se suočimo sa takvom pozom, mnogi od nas imaju tendenciju da pozu savladaju mišićima. Prilazimo izazovu sa odlučnošću da osvojimo telo snagom volje i sirovom snagom mišića.
Ali, idealno joga nije praksa dominacije; ona je proces učenja da pratimo ples prane, energije. Pozivam vas da se otvorite ka novom konceptu snage u asani. Razmišljajte o snazi ne kao mišićnoj, već takođe kao izvoru unutar vas, unutrašnjem rezervoaru snage u vašem srcu. Kada mišići spoljašnjeg tela rade u optimalnoj ravnoteži jedni sa drugima, imaćete neverovatan pristup svojoj unutrašnjoj snazi. Kada praktikujete Čaturangu sa previše naprezanja spoljašnjeg tela, vi obično previše upotrebljavate prednju stranu tela – posebno prednji deo ramena, ruku i grudi – u pokušaju da savladate pozu uz pomoć mišiča.
Preteran napor skraćuje prednju stranu tela, a kada preopteretite prednju stranu tela, narušena je harmonija celog tela. Disanje može postati nepravilno, možete doživeti veliku averziju prema pozi i možete se čak i povrediti. Ali, ukoliko osluškujete i poštujete upozorenja koja vam vaše telo šalje, Čaturanga vas može naučiti prelepoj simfoniji uravnotežene akcije.
Pre svega se oslobodite ideje da ne možete da uradite pozu pošto niste dovoljno jaki. Kako se oslobađate ovog manjka samopouzdanja i ubeđenja da ste slabi, porširićete se energetski u unutrašnje telo.
Spoznajući da postoji izvor energije unutar sebe veći od bilo kog ograničenog pojma o sebi, povežite se sa tim izvorom svesno stežući mišiće ka kostima i dinamično povlačeći energiju sa periferije ka centru (koru) tela. Kada se ovo povlačenje vrši uravnoteženom akcijom radnih mišića, zadnji deo vašeg tela će se angažovati isto kao i prednji. Vaša namera je da se predate pozi, da ostanete otvoreni u srcu dok i dalje činite napor spoljnjeg tela neophodan da izrazite pozu.
http://www.yogajournal.com/…/learn-how-to-protect-your-wri…/
http://www.yogajournal.com/…/practice-…/drop-and-give-me-10/