Studio DURGA

Simbolizam u joga asanama

Savasana “Sava” (leš), “Asana” (položaj)

Poza Mrtvaca, Završna relaksaciona poza

“ Ostajući nepomični neko vreme i održavajući um mirnim dok ste potpuno svesni, učite da se opuštate. Ova svesna relaksacija oživljava i osvežava i telo i um. Ali, mnogo je teže održati mirnim um nego telo. Stoga, ovaj naizgled lak položaj je jedan od najtežih za savladavanje“
BKS Iyengar

"Kako se praksa Savasane nastavlja tokom vremena um postaje sluga volje i na taj način postaje postaje pozitivna sila evolucije individue prema zdravlju i miru. Ova asana može biti vredna alatka u osvešćivanju nemirnog uma, što je prvi korak ka smanjenju tog nemira.
Konačno samo ime poze znači "Leš" na Sanskritu, ime koje se obično pogrešno shvata. Učenik zauzima spoljašnju formu leša, ali um nije umrtvljen, već posmatra tok osećaja i misli bez vezivanja. Učenik postaje "mrtav" za staro i tako priprema put za rođenje novog iznutra, nove smirenosti samospoznaje i harmonije. Za učenika koji praktikuje redovno Savasanu se kaže da praktikuje konačnu predaju smrti, tako da ne postoji strah niti nerazumevanje prelaznog stanja ka smrti. Dakle Savasana je priprema za trenutak, priprema za stresne situacije života i priprema za prelaz iz života u smrt."
"Judith Lasater - Yoga Journal"

"Sandhya – vreme svitanja, između svetla i tame, između udaha i izdaha. Dakle između svesnog i nesvesnog – ono prelazno. Ova granica je zaista vredno mesto za boravak. Mislim za Savasanu da, ukoliko je učenik u njoj i obučen za nju, je on ustvari u tom prelaznom svetu. To je mesto za koje sam, u mojoj sopstvenoj praksi, osetio da se lečenje, pravo duboko isceljenje dešava…
Nešto što sam želeo da podelim je da u Savasani, postoji autonomno oslobađanje, pražnjenje, pod nazivom titranje – samo mali delići napetosti nestaju iz tela. To se može videti kao uzdah, može se pojaviti u vidu titraja ručnog zgloba, kao pokret oka kao pri sanjanju, toplote koja se oslobađa iz tela. Sve ovo prazni napetost, što omogućava da se lečenje stvarno dogodi…
Mislim, eksperimentisao sam sa svesnim pokušajima da napravim autonomne pokrete. To izgleda nešto poput ovog: kada telo dospre na to mesto dubokog opuštanja i tada počne da gori, trza se i prazni, tada nastaje pravo lečenje. Zato je važno da ukoliko možete omogućite učenicima da ostanu dovoljno dugo u tom položaju kako bi se nešto od tog oslobađana desilo. Ne možete da to uradite na silu, to mora da se desi na mestu zaista dubokog odmora. Zato mislim da je Savasana tako lekovita u tom smislu. Delimično zbog tog autonomnog oslobađanja.”
Tias Little
http://yogaforhealthyaging.blogspot.rs/2015/08/the-practice-of-savasana-tias-little.html

“Ona intergiše sav težak posao koji ste uradili tokom vežbanja, balans, jačanje mišića, istezanje, rad na disanju. Sve se smiruje u Savasani. Poredim to sa pečenjem kolača i vađenjem iz rerne kako bi se ohladio.”

Mandy Ingber

“Fizička praksa izlaze telo stresu i skoro izaziva krizu. Važno je zapamtiti da uradimo Savasanu kako bi telo moglo da se oporavi. Kada spavate, vaše telo je u stanju lečenja. Sva energija ide u tom pravcu. Savasana je takva mini oaza.”
“Ovaj položaj ne treba doživeti kao rutinski. On je neverovatna, slatka prilika da prepustite težinu tela zemlji ispod vas koja vas podržava.Posmatramo proces opuštanja organizma, kako dah postaje plitak, kosti postaju teške i mišići počinju da smanjuju svoj stisak na kostima… Dok se naša težina opušta, stres i tenzija nestaju.”

Kyle Miller Weigh

Poza Mrtvaca, takođe ponekad poznata kao Završna relaksaciona poza. Njeno ime na sanskritu, “Savasana” dolazi od dve reči. Prva je “Sava” (što znači leš), a druga je “Asana” (što znači položaj).
Biti miran i u tišini sam sa sobom je obično veoma teško doživeti, što je jedan od razloga zbog kojeg mnogi od nas imaju tendenciju da budu stalno zauzeti – kako bi izbegli osećanje nelagodnosti koje može nastati kada mirujemo. Za mnoge učenike, sposobnost da leže potpuno mirno – kao mrtvac – dok su u isto vreme i potpuno svesni i nevezani za sadašnji trenutak, zahteva mnogo prakse i strpljeja. Za razliku od aktivnih, fizički zahtevnih položaja, Savasana zahteva svesnu odluku za oslobođenje od mentalnog brbljanja i potpuno prepuštanje sadašnjem trenutku.
Savasana nas uči mnogo više nego samo opuštanju. Ona jasno i konkretno uči koliko je važno biti, a ne samo raditi. Naša kultura je u velikoj meri kultura delovanja / rada i cenimo akciju i rezultate više od postojanja i svesnosti. Savasana može da bude jedino vreme u toku nedelje kada ste tihi i prisutni, dok ne delate, ne postižete, ne spavate, već ste samo prisutni.
Većinu vremena, živimo okruženi stvarima koje nam odvraćaju pažnju. Patanjali  ovo zove avidya ili neznanje. Neznanje je povezano sa izbegavanjem. U savasani, međutim, ne moramo ništa da izbegavamo i u njoj, posle početnog pažljivog postavljanja našeg tela, nikakav napor nije potreban i disanje je potpuno prirodno. Savasana podrazumeva opuštanje i prisutnost, oslobađanje od napetosti, misli, distrakcija, uspomena i ideja i pruža nam priliku da odstupimo zauzmemo stav posmatrača sa strane i jednostavno primetimo i posmatramo naše misli i osećaje bez vezivanja  za njih, kao i bez toga da ih nazivamo dobrim ili lošim, prijatnim ili neprijatnim. Jednostavno primećujemo, sa ravnomerno lebdećom pažnjom, šta god da se pojavi i tada dopuštamo da to prolazi, da umre, kako bi mogli da dođemo u sadašnji trenutak koji takođe prolazi /umire. Savasana je onda umetnost uvežbavanja smrti, malo po malo, svaki dan. Ovo je u isto vreme i čin umiranja i rađanja. Imitirajući mrtvaca kroz svesno opuštanje, osoba simbolično umire kako bi se ponovo rodila kao nova. Poza, dakle, simbolično predstavlja umiranje, oslobađanje sebe od uobičajenih načina razmišljanja, delovanja i ograničenja; ona promoviše istinski fizički i psihički odmor i samoprepoznavanje naše autentične prirode.
Savasana nas uči nenaporu i prepuštanju. Tokom fizičke prakse joge u  aktivnijim asanama se fokusiramo na razne tehnike, kako bi se uskladili i zadržali pravilno držanje. Dok asane zahtevaju napor do određenog stepena, sve zahtevaju i kvalitet prepuštanja koji učimo u savasani. Savršenstvo u asani dolazi sa stanjem nenapornog napora, gde je fizički napor balansiran sa smirenim, fokusiranim umom i tihim ravnomernim disanjem, kvalitetom koji smo naučili u savasani.
Savasana je takođe poput mosta između naše prakse i našeg svakodnevnog života. Ova mistična poza je simbol opuštanja ali takođe i primanja, pošto u  Savasani učimo da apsorbujemo prednosti naše prakse na dublji način. Inteligentna praksa joge će pružiti nervnom sistemu mnoštvo neuromišićnih informacija. Savasana daje nernom sistemu priliku da se intergriše tokom onoga što se može posmatrati kao kratka pauza pre nego što je primoran da se  još jednom bavi uobičajenim stresovima svakodnevnog života.
Nakon toliko vremena provedenog u vezivanju pažnje za akcije tela, pažnja praktikanta se okreće unutra i pročišćava od senzornih ometanja. Savasana tada postaje početak dublje, meditativne, prakse joge. U stanju povlačenja čula lakše je biti svestan disanja i samog stanja uma. Iako ona nije najbolji položaj za produženu praksu meditacije – ležeći položaj otupljuje um previše za vrstu pronicljivosti koja je potrebna kako bi postigli dublje meditativno stanje, ona može biti uspešna uvodna praksa za one koji još uvek nisu spremni za formalnu meditaciju (pošto je sposobnost da ostanete mirni važan preduslov ukoliko želite da produbite meditaciju).

Pre, tokom ili posle prakse asana? Koliko dugo?
Praksa joge je oblik rituala. Bez obzira na stil joge, većina časova sledi isti obrazac. Počinju sa kratkim uvodnim delom gde se praktikant okreće ka sebi, na unutra, daleko od svakodnevnog života i uspostavlja nameru za praksu. Nakon toga dolazi sama praksa. I na kraju dolazi faza integracije u kojoj dozvoljavamo da efekti prakse zažive i prodru duboko u praktikanta. Savasana - završna poza bilo kog časa joge je osnovno sredstvo u tom procesu.
Zato, obično, ljudi misle o Savasani kao poslednjoj pozi časa joge, vremenu kada se mogu osetiti efekti prakse. Ipak, ne slažu se sve joga škole sa tim da ona treba da se izvede na kraju časa.
Kada prvo uradite Savasanu, praksa asana umesto “samo fizičkog vežbanja postaje meditativni proces sa kvalitetom duboke relaksacije i prisustva. ..Izvedena na početku časa, omogućava nam da uronimo u mirno osećanje kako bi praksa mogla da dođe iz centra” kaže  Šifman (“Freedom yoga”)
U Bihar/Satyananda tradiciji se obično koristi pre prakse asana kako bi se oslobodili napetosti kako bi pokreti mogli da budu svesniji i usklađeniji.
Po tradiciji Krišnamačarije (sa naglaskom na meditativni i terapeutski aspekt joga prakse) Savasana se u toku prakse joge koristi za odmor između poza kako bi povratili energiju i budnost i primetili suptilne promene i svesnije prešli u drugu grupu poza.
Neki učitelji zagovaraju da se u Savasani provede određeno vreme, kao na primer 5 minuta na svakih 30 minuta koje ste proveli radeći joga asane. Ovo je dobra smernica, ali je dobro da dozvolite da vam vaša unutrašnja intuicija bude vodič takođe.
Savasanu ne treba mešati sa Joga Nidrom, meditativnom dubokom relaksacijom u kojoj takođe ležite na leđima. U Joga Nidri vaša pažnja se održava na mnogo dinamičniji način. Slušajuči uputstva od učitelja vaša svest kruži kroz telo, preko disanja i ka različitim slikama i simbolima, umerenim tempom. Ovo izaziva duboku relaksaciju. Svaki put kada se izgubite u mislima i zaboravite šta zapravo radite, instrukcije će vas opet vratiti nazad. Na taj način Joga Nidra olašava, čak i početnicima, ulazak u duboku relaksaciju.  Trebalo bi da imate prethodno iskustvo sa Joga Nidrom kako bi u potpunosti cenili Savasanu.
Razmislite o svakodnevnom praktikovanju savasane kao poklonu sebi, svojoj porodici i svetu. Pravljenje ove pauze svaki dan ne samo da će učiniti da se osećate bolje, verovatno će učiniti da budete osoba sa kojom je prijatnije biti u društvu. Kada ste opušteni, manja je verovatnoća da ćete neprikladno odreagovati kada se suočite sa poteškoćama. Odmorna, uravnotežena osoba će najverovatnije donositi odluke koje će uticati na svet u pozitivnom smislu.

Šta je skeniranje tela
Skeniranje tela se koristi u brojnim jogičkim i meditativnim tradicijama kao metoda osvešćivanja fizičkog tela. Joga nidra je vođena meditacija koja potiče od Swami Satyananda Saraswati-a i koristi skeniranje tela kao jedan od ključnih elemenata u praksi. Joga nidra, što znači jogički san je meditacija u više koraka koja vas vodi kroz svaki sloj (košu) bića, obično praktikovana u ležećem položaju i skeniranje tela se koristi kako bi osvestili fizički nivo – annamaya kosha-u. Skeniranje tela u joga nidri je tako radostan, nenaporan put da završite svoju joga praksu.
Najbolja poza za relaksaciju je savasana, položaj mrtvaca, pošto povećava urođenu sposobnost tela da se izleči i regeneriše.
Ne zahtevajući bilo kakav fizički pokret, prilagođavanje ili aktivnost, skeniranje tela nam daje iskustvo osvešćivanja svakog dela tela. To znači da nema šta da se uradi, već da se oseti i osvesti. Zato ništa ne treba stegnuti, disati u nešto ili pustiti ili čak opustiti. Umesto toga očekujemo od sebe da osetimo, postanemo svesni, posmatramo ili primetimo kako bi stvorili prostor da primetimo šta je istina u svakom delu tela. Skeniranje tela je praksa Pratyahara-e i Dharana-e, dve staze Patanjalijevih Joga Sutri.
Priprema/Položaj tela u toku joga nidre (jogičkog sna)
Lezite na leđa, sa čelom pararelnim sa plafonom; otvorite i zatvorite oči kako bi imali dobar osećaj energije prisutne u telu; namrštite se i opustite lice nekoliko puta (kao da ste zagrisli nešto jako kiselo); promeškoljite se i protegnite ekstremitete nežno na spolja, počevši od nogu, ruku i glave; razdvojite noge (otprilike u širini kukova), pomerite ruke od tela sa dlanovima okrenutim na gore (koristeći mudru da otvorite sake; svesno primate obilan protok energije kroz celo vaše telo).
Skenirajte (pređite pažnjom) i svesno oslobodite bilo kakvu napetost.
Dišite polako, ravnomerno, duboko. Zamisliste da svaki udah hrani svaki aspekt vašeg tela. Dok se mišići opuštaju, nervni impulsi koji putuju ka njima i od njih se smanjuju a mozak smiruje. Poruka opuštanja se širi celim nervnim sistemom i postepeno tenzija koja se uvukla u vaše telo i um se oslobađa. Primetićete da su neželjene ili stresne misli postaju sve manje važne i otpadaju. Bićete sve više svesniji mentalnih procsa koji remete vaše opuštanje. I kako prepoznajete kako ovi šabloni razmišljanja utiču na vaše telo, omogućavate sebi da se promenite i da osnažite prirodna isceljujuća svojstva organizma.
Uronite u ovo osećanje onoliko dugo koliko osećate da vam odgovara (15-20 min).
Završite relaksaciju tako što ćete polako produbiti disanje, saviti i opružiti prste na rukama i stopalima, prebaciti ruke preko glave, protegnuti celo telo, izdahnuti i saviti kolena ka grudima i okrenuti se na desnu stranu u položaj fetusa.
Primetite da joga nidra ne podrazumeva 'svesni napor' već 'svesnu relaksaciju'
Na primer onog momenta kada čujete reč 'jabuka', njena slika proleti u trenutku kroz vač um. Ne morate da se naprežete kako bi razmišljali d o tome da li je mala ili velika, crvena ili zelena. Isto se dešava tokom joga nidre.
Ne morate da se 'koncentrišete' ili 'fokusirate na to šta je to noga ili da dodirnete nos. Niti treba da fizički pomerite ove delove tela. Potrebno je da samo nežno da im poklonite pažnju, dok duboko dišete. Trik u joga nidri je: svesno se opustite, ostanite bez napora i svesno opustite telo i um.
Prirodno je da nas ometu povremene misli tokom joga nidre. Ne pokušavajte da ih obuzdate. Ukoliko prirodno zaspite ne osećajte se krivim jednom kada se probudite.
Šta skeniranje tela pruža

• Skeniranje tela je u isto vreme uzemljujuće i umirujuće
• Mentalni razgovori prestaju i svest o sadašnjem trenutku se budi. Svest o telu je prvi korak ka isceljenju pošto možete da iscelite samo ono što možete da osetite.
• Čulni organi se dubinski podmlađuju i to im je potrebno nakon sve stimulacije u modernom načinu života sa mašinama i elektronikom
• Osećaj propriocepcije se budi i razvija. Ovo čulo ukazuje da li se telo kreće sa potrebnim naporom i gde se nalaze delovi tela u odnosu jedan na drugi (npr: omogućava nam da naučimo da hodamo u potpunom mraku a da ne izgubimo ravnotežu).
• Kinestetički osećaj se povećava sa osvešćivanjem toka svesti i osećaja pokreta od jednog dela tela ka drugom.
• Razvija i jača mozak,poboljšavajući zdravlje, sposobnost i funkciju kao i povećanu svesnost osećanja i senzacija.
• Uključuje sva kanale čula komunikacije, svaki deo tela i veći deo mozga.
• Progresivno kretanje svesti kroz telo indukuje relaksaciju ne samo fizičkih delova tela, već i nervnih puteva, kičmene moždine i odgovarajućih (korespodentnih) mesta u kori mozga.
• Mozak se opušta uz pomoć tela i telo se opušta uz pomoć mozga.
• Povećana prana, lečenje i buđenje povređenih delova tela i nerava, ukazuje na veliki potencijal skeniranja tela kao preventivnu i lekovitu praksu
Sekvencioniranje skeniranja tela
Skeniranje tela može da sledi različit raspored ili sekvence. Generalno svaka oblast tela je uključena sa posebnim osvrtom na ruke, usta i čulne organe, jer se većina motoričnih i senzornih nerava tamo nalaze. Skeniranje tela može da bude veoma detaljno ili pojednostavljeno na samo glavne delove tela. Počinjanje sa ustima i rukama je nabolji pristup. Postoji potentnost u očuvanju iste sekvence skeniranja tela pošto poznavanje i često ponavljanje stvaraju naviku u nervnom sistemu i moždanoj kori. Ako počnemo skeniranje tela sa ustima, vremenom, jednostavno poklanjanje (dovođenje) pažnje na usta u bilo koje doba dana, če tamo prizvati relaksaciju, praćen kaskadnim efektom opuštanja celog tela duž toka sekvence samo od sebe.
Bilateralna stimulacija ‘Ardha Sharira’
Kao način bilateralne stimulacije iliardha sharira, naizmenično osećanje delova tela sa obe strane tela kao “Desno uvo. Levo uvo.” Ili “Desna noga. Leva noga.” je moćna alatka koja vraća u ravnotežu strane tela i mozga. Uključite ovo u skeniranje tela kako bi resetovali ravnotežu.
http://www.teachasana.com/how-to-lead-body-scan-in-a-yoga-…/
http://www.artofliving.org/y…/health-and-wellness/yoga-nidra

Hanuman - majmun superheroj i njegova simbolika u jogi (hanumanasana, Syrua namascar)

U joga sutrama (poglavlje 1, stihovi 24-26), Patanđali govori o Ishvara-i kao prvobitnom (primordijalnom) guru, učiteljem nad učiteljima od drevnih vremena. Ishavra nije pojedinac, naravno, već to visoko stanje svesti koje nas transformiše iz našeg uobičajenog, ograničenog, ego uslovljenog stanja u transcedentno i bezgranično.
Od davnina ljudska bića su koristila simbole za vrhovnog učitelja. Jedan od najvećih simbola je Surja, sunce. Prelepa vedska molitva  poznata kao Gayatri mantra pominje sunce kao "ono koje osvetljava naše umove."
Hanuman, veliki heroj majmun iz Ramajane je bio fasciniran Surijom skoro od rođenja. Kao beba je video sunce na nebu i pobrkao ga sa visokim ukusnim mangom. Odskočivši sa zemlje sa njegovim snažnim majmunskim nogama i protežući se svojim dugačkim majmunskim rukama, skočio je i vinuo se da zgrabi sunce – i uspeo u tome (čak i kao dete Hanuman je imao natprirodne snage). Strpao je sunce u usta i počeo da ga jede, zbog čega je svemir počeo da tamni. Što je naravno upozorilo bogove da se nešto loše dešava. Sunce je opeklo Hanumanova usta, ali ga je taj tvrdoglavi majmun držao sve dok gospod Indra nije bacio dijamantski grom(vajra) pravo na vilicu Hanumana.
To je pomoglo. Hanuman je otvorio usta i ispustio sunce i svetlo svemira se vratilo u normalu. Ali taj vajra (grom) ga je povredio. U stvari, polomio mu je vilicu (hanu), dajući mu nadimak po kome je poznat danas “hanuman - onaj koji ima polomljenu vilicu.” Bogovi su privremeno oduzeli Hanumanu moći, ali pošto im je bilo žao zbog njegove vilice (iako ne i zbog spašavanja sunca), takođe su mu dali specijalne moći snage, brzine, promene oblika, dar za celibat i ogromnu memoriju i kvalitete istinskog ljubitelja Boga, koje će mu sve biti vraćene u budućnosti, kada bude upoznao i služio gospoda Ramu.
U međuvremenu, Hanumanu je potrebno obrazovanje. “Zašto ne pitaš Surju?” sugerisala mu je njegova majka Anjana. “On vozi svoje kočije celim svetom svakog dana i vidi sve, svuda. On zna sve svete tekstove i leti čak i više i dalje od tebe. Sigirna sam da je zaboravio sve o tom incidentu sa voćem kada si bio beba.”
Tako je Hanuman zamolio Surju da mu bude učitelj, ali ga je Surja odbio. On je oprostio Hanumanu što je pokušao da ga pojede, ali je rekao, “Ja imam strog raspored i nemam uopšte slobodnog vremena. Moram da se stalno krećem. Ne mogu da stanem i podučavam te i sem toga, kako možeš efikasno da učiš dok se ja krećem?.”
“Šta ako te pratim?” upita Hanuman. “ Da li ćeš me tada uzeti za svog učenika?”
“Nećeš to biti u stanju”, odgovori Surja, “ali u redu.”
Hanuman polete i postavi se sa licem okrenutim ka Surjinom i Surja – koji je cenio upornost kod učenika – poče da ubrzava preko neba, tumačeći svete tekstove dok je odlazio. Prirodno, ovo je značilo da je Hanuman uvek putovao unazad, licem okrenutim ka učitelju, ali zar baš tako ne treba i da bude? Ne treba da okrenete leđa učitelju, to je nepristojno.
Neki kažu da je Hanumanovo kretanje unazad poreklo Surya namaskar (pozdrava suncu). Kad o tome razmislite, shvatićete da dok izvodite pokrete pozdrava suncu, tendencija je da se krećete ka zadnjem kraju prostirke i da tada morate da se vratite na početak kako bi nastavili seriju.
Hanuman je bio tako posvećen učenik da je savladao sve Vede za jednu nedelju. I šta je ostavio Surji kao ponudu/nagradu (dakšinu)? Surja, kome je malo laknulo što Hanuman odlazi, odbio je bilo kakvu isplatu. “ Gledanje posvećenog učenika kako uči je samo po sebi nagrada,” reče.
“Dobro onda,” reče Hanuman, “mogu samo da ti ponudim svoju zahvalnost i namaskare (pozdrave uvažavanja).” I tako je nastao Surya namaskar kao Hanumanova dakšina Surji.
Istorijski, sekvenca poza poznata kao Surya namaskar je možda nastala iz rane prakse pri izlasku sunca poštujući Surju kao izvor energije i svetla za svet. U 1920-im, Rađa od Aundh-a je uveo fiksnu seriju pozdrava suncu u školama njegovog malog kraljevstva (sada deo Maharaštre) i objavio malu knjigu, pozivajući svakog čoveka, ženu i dete da usvoji ovu praksu radi njegovog fizičkog i duhovnog zdravlja.
Dok se krećete kroz vaše pozdrave suncu (Surya namaskar), zamislite da se suočavate sa svojim učiteljem – ne bilo kojim učiteljem, već Ishvara, vašim idolom, onim koji usmerava i osvetljava vaš život i svemir, baš kao što to Surja čini za svet. Ponudite svaki pokret sa ljubavlju i zahvalnošću.
Kontemplacija
Razmislite: Da li ste možda pogrešno protumačili situaciju ili osobu, kao što je beba Hanuman učinio suncu? Šta se dešava kada impulsivno skočimo ka cilju koji nije ono što mislimo da je? Razmislite o vremenu kada ste bili odlučni da idete ka nečemu važnom. Možda posao ili odnos koji je izgledao privlačno kao zreli mango, kada je u stvari bio veći, vreliji i teže svarljiv nego što ste zamišljali. Da li je neko pokušao da vas odvrati od greške? Da li ste poslušali? Šta je bilo potrebno za kidanje veze koju pretpostavljeno “voće” ima u odnosu na vašu maštu? Da li ste povređeni u procesu? Da li ste dobili bilo kakav neočekivani poklon kao rezultat? Da li mislite da je vaša greška bila značajna za vašu duhovnost?
Zo Newell
https://yogainternational.com/article/view/the-ancient-origins-of-surya-namaskar-sun-salutatio
Kaže se da je Hanuman, vanara (majmun) superheroj, sin vetra, Vayu (Vaju) i vanara žene, Anjana. Ova neobično poreklo ga čini posebnim kako u duhovnom svetu tako i u materijalnom. Širom kulture južne Azije on personifikuje kvalitete fizičke snage, hrabrosti i duhovne predanosti. Hanuman i vanara (majmunski) ljudi igraju ključnu ulogu u epskoj Ramajani kao sredstvo za ponovno ujedinjenje kraljice Site i njenog voljenog Rame.
Kao sin vetra, Hanuman je poznat po svojim moćnim skokovima. Dva od njegovih najpoznatijih skokovitih podviga su povezani sa bitkom Lanke. U prvom, Hanuman je preskočio udaljenost od sto yojanas (jedna yojana je tradicionalno definisana kao najduže rastojanje koje pređe zvuk koji nastane sa visokog mesta), od obale do obale, od Indije do Lanke, kako bi utešio zarobljenu Situ. Sa silom koja je učinila da pesak leti i talazi idu unazad, on je pružio svoje moćne noge.
Snagom njegove zadnje noge je odskočio ka nebu, dok je njegova prednja noga posegnula da dotakne obalu Lanke. Šakama sastavljeime u molitvi, držao je Ramin prsten uz svoje srce. Kada je pronašao Situ kako tužno sedi ispod drveta dok su je čuvali stražari demoni, on potajno dostavlja prsten i vest da Rama stiže.
Kasnije ramin brat, Lakshman pada u borbi, smrtno ranjen. Biljka koja ga može povratiti raste daleko na Himalajima. “Idi, Hanuman!” rekao je Rama, “ potreban nam je još jedan tvoj skok. Biljka raste na…” Ali Hanuman je nestao. Pre nego što je Rama mogao da završi rečenicu vanara-superheroj je stajao na planini, okružen biljem i biljkama. Oh, koja beše prava? Gde mu je Rama rekao da pogleda? Jurio je od jedne do druge biljke ali je uskoro shvatio: “Ne znam! Ja sam majmun a ne doktor! Oh, poneću jednostavno celu stvar i neka stručnjaci to srede.” I podigao je planinu iz korena i noseći je pažljivo preko svoje glave kako ne bi ništa prosuo,  napravio leteći skok nazad na bojno polje gde su lekari stajali spremni. “Hvala ti!” rekoše Hanumanu. “Sada molim te, vrati planinu tamo gde si je našao. “ I sa još jednim silnim skokom, on je to i učinio, dok su travari iscelili Lakshmanove rane.

Razmišljanja
Gde se naprežete u ovoj pozi? Vašim očima? Vašim jezikom? Vašim dahom? Vašim nogama? Da li osećate da je sasvim u redu ukoliko poza nije savršena?
Da li se možete  potpuno prepustiti nastojanju i zadržati otvoreno srce? Bhagavad Gita nam govori da damo sve od sebe a da rezultate prepustimo Bogu. Hanuman oslikava ovo kada napušta svoju potragu za biljkom i umesto toga donosi celu planinu. On shvata šta može a šta ne može da učini i kao rezultat Lakshman je spašen. Kako znate kada ste ste učinili sve što ste mogli i da je vreme da prepustite rezultate božjim rukama?
Hanuman želi da učini sve za Ramu, ali on ne može da uradi sve. Koliko je za vas važno da “uradite kako treba”. Da li vaša želja da date sve od sebe ikada sklizne u perfekcionizam? Kada ste u modu perfekcioniste, da li ste možda nasilni prema sebi?
Hanuman skače da pomogne nekome: da uteši Situ, da donese lek Lakshmanu. On je ishitren u svom skoku na planinu i mora da ponese celu planinu kako bi neko drugi mogao da identifikuje pravu biljku. Da li ste ikada bili toliko željni da pomognete da ste zapravo iskomplikovali svoj zadatak?
Iako je Hanuman superheroj, on se najviše ceni zbog njegove odanosti i uslužnosti. Mi ga oponašamo kad ponudimo naše najveće snage i najspektakularnije talente službi naših najviših ideala. Šta je vaš lični ekvivalent Hanumana? Šta volite kao što je on voleo Ramu?
Zo Newell
https://yogainternational.com/article/view/the-mythology-behind-hanumanasana

Gomukhasana
Gomukhasana je jedna od 15 poza opisanih u Hatha Yoga Pradipika, tekstu koji opisuje vekovima staru fizičku praksu joge.
Gomukhasana (go-moo-KAHS-uh-nuh) na sanskritu dolazi iz tri reči:
• “Go” — znači “krava”
• “Mukha” — znači “lice”, “glava” ili “usta”
• “Asana” — znači “poza” ili “sedeti”

Iyengar objašnjava da Gomukhasana ili Kravlje lice (2. na skali težine), je poza prividnih suprotnosti: široka ramena i grudi u kombinaciji sa uskim kukovima i nogama. Ova igra suprotnosti čini da ova poza izgleda kao da ima dva lica.
Dva lica u ovoj pozi se pokazuju ne samo u suprotnostima širine ramena i uskih kukova već i u tome kako doživljavamo pozu na levoj i desnoj strani tela. Obično je jedna strana teža kada pokušamo da napravimo “zakačaljku “ sa rukama iza leđa.
Gledajući odozgo na asanu dok sedimo uspravno, ona liči na lice krave, sa nogama koje prave rogove ili uši i kolenima koja prave usta. Izdužen torzo liči na dugačak kravlji nos.
Zašto je krava izabrana? U svim religijskim tekstovima postoje tri životinje koje se iznova i iznova ponavljaju kao važne i poštovane: zmija, majmun i krava. Zmija je povezana sa energijom, majmun sa inteligencijom, napretkom, obožavanjem i poniznošću a krava je najvažnija i najbolja u svemu.
Poznato je da su krave svete životinje u Indiji. Krava / bik zauzimaju posebno mesto u Hindu kulturi. Poštovanje ove životinje je jedna od centralnih tema hinduizma, od davnina. Životinja se poistovećuje sa majkom (otuda izraz “Gaumata”). U Hindu mitologiji, Kamadhenu, nebeska krava koja ispunjava želje, se smatra majkom svih bogova. Veruje se da ona može da ispuni svaku želju iskrenom verniku.
Bik je simbol Dharma-e (pravednosti) i krava je predstavnik Zemlje. Kada su krava i bik u radosnom raspoloženju, smatra se da će i ljudi sa ovog sveta takođe biti u radosnom raspoloženju. Razlog tome je da bik pomaže u proizvodnji žita u oblasti poljoprivrede, a krava daje mleko, čudotvornu hranu koje se može dalje pretvoriti u kiselo mleko, jogurt, puter i maslo.

Krava je oličenje različitih kvaliteta joge. One su uvek tako smirene, mirne i prizemne i nikada neće nikoga povrediti. Krava je, takođe velikodušna i majčinska i ustvari se smatra jednom od univerzalnih majki. Kada krava vidi svoje tele, njeno mleko slobodno i obilno teče. Odnos između krave i njenog teleta je stoga savršen simbol za odnos između Zemlje i njenih stanovnika. Kao tele, možemo dati svoju ljubav Zemlji dok razumno koristimo njene poklone.
Krava je najčešće povezana sa božanstvom Krišnom, koji se obično prikazuje kao govedar. Krišna je takođe poznat kao Gopala, što u bukvalno znači “zaštitnik krava”. Krava se takođe povezuje sa božanstvom Šivom, čiji vehana (božansko vozilo) je beli bik, Nandi. Nandi ne samo da pruža Šivi prevozno sredstvo na zemlji već prevozi Šivu i njegovu ženu Parvati širom Univerzuma. Statua Nandia je obično postavljena na glavni ulaz svakog Hindu hrama posvećenog božanstvu Šivi.
Ukoliko se izvodi pravilno i dosledno, koristi ove poze uključuju:
• Duboko istezanje članaka, kukova, butina, glutealnih mšića, tensor fascia lata -e, piriformisa, ramena, pazuha, grudi, deltoidnih mišića i tricepsa
• Otvara grudni koš i i isteže torakalni deo kičme
• Pomaže kod hroničnih bolova u kolenima
• Pomaže dekompresiju donjeg dela kičme (kod varijante sa savijanja)
Kontraindikacije:
• Ozbiljni problemi sa vratom
• Povrede ramena
• Povrede kolena

Vriksasana

(vrik-SHAHS-anna)
vrksa = Drvo

Drvo je legenda u mnogim kulturama. U mitologiji postoji Drvo života, Drvo znanja , Kosmičko drvo. U drevnim sumerijskim mitovima drvo je hram, veza izmedju Neba i Zemlje.
Drvo je jako i duboko ukorenjeno u zemlji, veoma fleksibilno dok se njiše pod naletima jakih vetrova i obično vrlo otporno uprkos stalnoj izloženosti faktorima iz spoljašnje sredine. Ono gubi svoje lišće kada dolazi zima, pošto mu više nije potrebno. Drvo podržava i sarađuje sa drugim stvorenjima kojima je potreban dom kao što su ptice, sisari, insekti. Drveće diše tako što koristi ugljen dioksid a daje kiseonik neophodan za život. Ljudi veoma često seku drveće koristeći ga za građu ili ogrev. Insekti i loze mogu da ubiju drvo ali ono ipak nastavlja da daje, razlažući se u hranljive sastojke koji će održavati druge oblike života. Zbog njegovih brojnih korisnih osobina, drvo se može posmatrati kao primer krajnje nesebičnosti. Drvo je simbol ravnoteže jer čak i moćni hrast može da se polomi ukoliko ne postoji ravnoteža između jačine njegovog korena i grana koje pruža ka nebu.
Drvo nas može naučiti mnogo čemu. Da li smo u stanju da pustimo staro kako bi napravili mesta za novo baš kao što to drvo čini sa lišćem?
Da li žrtvujemo sebe radi udobnosti i materijalnih dobitaka?
Da li možemo ostati fleksibilni kako bi prebrodili lične oluje dok ostajemo utemeljeni u tome ko smo? Stojeći u pozi drveta, razmislite o tome ko ste i gde bi ste možda trebali da budete fleksibilniji a gde treba da se prizemljite i ostanete verni svojoj pravoj prirodi kako vas ne bi „posekli“
Kako možemo da nađemo ravnotežu? Naše telo se može njihati, baš kao što se drvo njiše na vetru, ali nam noge ostaju ukorenjene u zemlji. Razmislite o vašoj ravnoteži u odnosu sa drugima. Kako sarađujete sa svojom porodicom, prijateljima, društvom u celini? Kako se osećate kada duvaju vetrovi promena kroz vaš život? Na koji način dajete i primate od drugih? Kako pomažete drugima?
“Drvo ne pravi razliku u tome kome pruža hlad, tako da ni aspirant ne treba da pravi razliku, već da sa svima postupa ljubazno” kaže budistički mudrac Nagasena. Dok izvodite ovu pozu postavite sebi pitanje: “Mogu li da budem velikodušan i da svima dajem podjednako”

Kurmasana
(koohr-MAH-sah-nah) - Poza kornjače

Evo šta B.K.S Iyengar kaže o Kurmasani

Morate razviti karakter kao kurma, kornjača. Jednom kada je u svom oklopu, ništa je više ne uznemirava. U Kurmasani, niste u mogućnosti da vidite bilo koga ili bilo šta, što vas navodi da npažnju usmerite ka sebi (na unutra).

Kurma znači kornjača. Asana je posvećena Kurmi – kornjači inkarnaciji Višnua, održavaoca univerzuma.
Legenda kaže da je nekada davno na polubogove bila bačena kletva zato što su vređali mudraca. Zbog tog prokletstva došlo je do rata sa demonima u kom su mnogi polubogovi bili ubijeni. Normalno su polubogovi posedovali mistične moći koje su mogle da ožive mrtve, ali sa ovim prokletstvom ona su izgubila moć da pomognu svojim saborcima. Mnoga božanska blaga su bila izgubljena u univerzalnoj poplavi uključujući i Amritu (nektar besmrtnosti). Polubogovi su tada potražili pomoć od Brahme. Brahma je shvatio da je to izvan njegove moći i rekao im je da pomoć, koja im je očajnički potrebna, potraže od Višnua. Pronašli su Višnua kako leži na zmiji Ananti u okeanu mogućnosti. Višnu je shvatio da postoji jedna stvar koja je i jednima i drugima potrebna – proizvodnja Amrite, nektara besmrtnosti, pa je posavetovao polubogove da sklope primirje i ujedine se sa demonima kako bi povratili izgubljena blaga.Višnu ih je, dalje, posavetovao da uzburkaju kosmički okean. Prvo što je trebalo da urade je da pomere okean do velike planine Mandara i da planinu iskoriste kao štap za mešanje. Ovo su i uradili, koristeći kralja svih zmija, Vasukija, kao konopac.Višnu se pretvorio u veliku kornjaču i krenuo ka dnu okeana. Na njegovim leđima je bila planina Mandara kao štap za mešanje i oko planine se obavila božanska zmija Vasuki kao konopac. Okean je uzburkan zajedničkim naporima bogova i demona povlačenjem zmije i okretanjem planine. Demoni su povlačili rep dok su polubogovi povlačili glavu zmije. Kako je okean počeo da se uzburkava, planina je počela da tone. U tom trenutku Višnu se pojavio u svom obliku kornjače i držao planinu na svojim leđima. Mešanje okeana se nastavilo. Ipak, umesto nektara iz okeana su izašli otrovi. Polubogovi i demoni su pozvali Šivu da pomogne. On je to i učinio tako što je popio otrov, koji mu je obojio grlo u plavo. Okean se tada vratio u svoje božansko stanje.
Tada su se iz uzburkanog okeana pojavili dragoceni dragulj, nimfe i božanska krava, kao i Lakšmi, boginja sreće i pratilja Višnua. Konačno je Dhanvantari, doktor besmrtnosti, došao sa nektarom. Istog trenutka demoni su ga ukrali. Ali tada se pojavio Višnu u liku lepe žene koja je podjednako začarala demone i polubogove. Ona je rekla da će podeliti nektar ravnomerno svima. Ipak, dok je ona došla do demona nektar je nestao.

Put jogija je da uzburkaju telo konopcem uma i ponavljanom praksom. Dok traje process čišćenja, mnogo prljavštine izlazi na površinu. Istrajemo li sa čišćenjem, nektar će slediti.
Poza je data u tri faze. Konačna podseća na kornjaču sa glavom i udovima povučenim pod njen oklopi naziva se Supta Kurmasana, poza uspavane kornjače.
Poza je sveta za jogija. Opisujući kvalitete sthita-prajna-e (onog koji je stabilnog uma) Arjuni, Blaženi Gospod (ovde se misli na Krishnu) kaže: “Kada, poput kornjače uvuče svoje udove unutra sa svih strana, on povlači svoja čula od predmeta nadražaja i tada je njegovo razumevanje dobro pripremljeno.” (Bhagavad Gita, drugi dijalog, stih 58). U ovoj pozi udovi se povlače i telo podseća na kornjaču. Um postaje smiren i usredsređen i osoba razvija staloženost kako u tuzi tako i u radosti. Vremenom će se osloboditi od straha od bola i postati indiferentna prema zadovoljstvima, dok emocije strasti, straha i besa ne oslabe svoju kontrolu nad umom.
Na čisto fizičkom nivou efekti su takođe veliki. Ona tonizira kičmu, aktivira abdominalne organe i održava vas energičnim i zdravim. Umiruje nerve mozga i nakon završetka osećate se osveženim kao da ste se probudili posle dugog neometanog sna.
Ova asana priprema aspiranta za petu fazu jogičke prakse, Pratyaharu (povlačenje čula od spoljašnjih objekata)

Obuzdavanje čula se postiže onda kada je um u stanju da ostane na svom izabranom pravcu i čula zanemaruju različite objekte oko njih i verno prate smer uma.
~ Yoga Sutra 2.54
Preveo TKV Desikachar

Bhujangasana
Bhujangasana – Poza Kobre
(boo-jang-GAHS-anna)
bhujanga = zmija
Većina ljudi se plaši kobre, ali za većinu jogija ona je prijatelj. Šivu krase kobre obavijene oko njegovog vrata, ukazujući na njegovo saznanje straha od smrti, abhiniveshu. Šivin sin Ganesh, nosi kobru oko svog struka kako bi odao počast svom ocu, pokazujući svoju posvećenost savladavanju sopstvenih strahova. Savladavajući kobru, bogovi i polubogovi ne samo da su se odrekli strahova, već su bili u stanju da pronađu put do besmrtnosti. Kobra označava našu sposobnost da se oslobodimo straha dok se krećemo na duhovnom putu.
Jednom je Buda meditirao ispod bodhi drveta kada mu se približila grupa kobri, privućena tišinom i mirom. On je osetio njihovo prisustvo, ali se nije uplašio. Svedoci okupljeni oko Bude nisu mu prišli bliže zbog zmija. Tada je počela da pada kiša i ljudi su se zabrinuli za Budu, ali mu ipak nisu prilazili zbog straha od zmija koje su ga okruživale. Najveća od svih kobri je prišla Budi iza leđa i uspravila se koliko god je mogla. Jednom podignuta, otvorila je svoju kapuljaču stvarajući baldahin pod kojim je Buda sedeo, tiho nastavljajući svoju meditaciju. Posmatrači su bili zadivljeni velikodušnošću kobre.
Kobra kroz skidanje košuljice (menjanje kože) i stvaranje novih slojeva simbolizuje dostizanje slobode kroz odbacivanje iluzije kroz našu joga praksu. Upravo ovo menjanje košuljice omogućava kobri da se stalno transformiše i obnavlja.
Kobra se kreće svojim stomakom po tlu i mora da se podigne kako bi jasno videla, slično kao što smo i mi često okupirani svakodnevnim obavezama i moramo da se potrudimo kako bi dosegli više ciljeve. Potrebni su vera i hrabrost kako bi se uzdigli iznad materijalnog sveta i zavirili u nepoznat duhovni svet. Dok jogini ispravljaju ruke i podižu gornji deo tela u Bhujangasani (Kobri), njihove grudi se otvaraju u prezentaciji vitalnosti (pluća) i hrabrosti (srce), pošto se suočavaju ne samo sa smrću već takođe i ljubavlju. Iz perspektive joge, ova dva su nerazdvojna pošto ljubav postaje put ka besmrtnosti. Povećanje telesne toplote koju doživljavamo u kobri tradicionalno se smatra transformacijom besa u kreativnu snagu same naše duše. Kada je usklađen sa ovom silom, vizija jogija je jasna kao i sposobnost da se kreće sa fleksibilnošću kroz životne izazove.
Surova priroda kobre se ne može ignosrisati. Ona se pojavljuje iznenada i sa smrtonosnom silom, slično kao i funkcionisanje prirode ili zamki sveta.
Sama priroda života podrazumeva česte smene i promene. Kako se osećate u vezi promene i transformacije? Kako se osećate povodom smrti? Mnogi ljudi se plaše da umru, iako nas taj strah sprečava da živimo ispunjeno. Arheotip kobre nas inspiriše da vidimo potencijalne mogućnosti u svakoj situaciji, prihvatimo svaki izazov sa kojim se suočavamo i priglimo sve faze života.

Kapotaasana
Položaj Goluba

Na sanskritu, Kapota znači „golub“ i asana znači „poza“. Tako kapotaasna, bukvalno, znači poza koja imitira goluba. Oetićete to ukoliko sednete sa jednom nogom savijenom i drugom nogom ispuženom pravo iza sebe. Sa rukama na podu za ravnotežu, podignite kičmu uspravno i proširite grudi. Dodajte malo mašte i doživećete seba kao ponosnog goluba. Da li je to sve što podrazumeva ova joga asana – put kojim ljudsko biće postaje golub?
Ne baš!Iako su ljudi skloni da o kapotasani razmišljaju samo kao asani u obliku ptice, ona je zapravo dobila ime po velikom majstoru, Kapoti, čija su jogička dostignuća dokumentovana u spisima poput Mahabharate i Kalika Purane.
U moći, snazi, vitalnosti i agilnosti, Kapota nema premc. Dok je hodao, izgledalo je kao da je njegova duša nekoliko stopa ispred njegovog tela – kretao se kao da ne dodiruje tlo.
Zato su ga ljudi zvali sinom Garude, moćne ptice koja je lsužila kao prevoz božanstvu Višnu-u. Njegovo telo je toliko odisalo lepotom i muškošću da je naredio Chitrangada-i, ćerki nebeske nimfe, Urvashi, da se uda za njega. Njegova intuitivna mudrost je bila toliko jasna i savršena da su čak i sinovi Šive - Bhairava i Vetal –tražili njegove savete. Čak se i danas veruje da on živi, posećujući čuvene pećine svetilišta Amarnath u Kašmiru jednom godišnje. Ukoliko se praktikuje pravilno kapotasana nas može dovesti do istog nivoa ostvarenja kao mudraca Kapotu.
https://yogainternational.com/article/view/kapotasana-pigeon-pose

Garudasana
Položaj Orla
(gah-rue-DAHS-anna)

Garuda je velika mitska ptica koja se pojavljuje u hindu mitovima kao kralj svih ptica. On nosi Boga Višnua i uvek je željan da se bori protiv nepravde i demona. Opisuju ga kao snažnog čoveka sa prelepim zlatnim telom, crvenim krilima i orlovim kljunom. On ima krunu na glavi. Alanna Kaivalaza piše u svojoj knjizi “Mitovi o asanama”:
"Garuda je nastao iz ogromnog jajeta, pojavivši se blistav poput milion sunaca. Uplašeni njegovom snagom, bogovi su ga preklinjali da smanji svoju veličinu i energiju. U izvesnom smislu svi smo mi kao Garuda. Mi smo spiritualna bića koja su veća od samog života. Pošto smo rođeni u materijalnom svetu, smanjili smo se u veličini i energiji, i na ovaj način, jedan deo našeg ogomnog duhovnog potencijala je ostao sakriven. Položaj orla počinje sa rukama i nogama otvorenim i ispruženim, a zatim se telo smanjuje u veličini dok se povlačimo u sebe. Zadržavamo ovu pozu i onda izlazimo iz nje, vraćajući se otvorenosti. Kao duhovna bića koja žive ljudsko iskustvo, neprekidno se suočavamo sa preprekama koje prevazilazimo okrećući se svojoj božanskoj prirodi."

Ardha Matsyendrasana | Polovina kralja ribara
(ARE-dah MOT-see-en-DRAHS-anna)
ardha = polovina
matsya = riba
indra = vladar
asana = o=poza
U indijskoj mitologiji postoji više verzija o Matsyenri i sve one ilustruju radikalnu transformaciju koju joga omogućava.
U popularnoj verziji nekada davno u Indiji je rođeno dete kome su vedski astrolozi prorekli neneklonjenost zvezda, pa su ga zato roditelji bacilli u okean. Ovog dečaka je progutala riba koja je imala sreću da pliva u blizini obale dalekog ostrva (po drugoj verziji pećine na dnu okeana) dok je Šiva, misleći da su sami, prenosio svoja znanja joge usnuloj Parvati. Iskočivši iz vode, riba se živahno uvrnula i ostala u savršenoj tišini kako bi pažljivo slušala i upijala učenja. Na taj način, dečak u ribljem stomaku je postao prvi Šivin učenik joge i Šiva ga je blagosiljao i nazvao “Matsyendranatha” – “Onaj čiji gospodar je gospodar Riba”. Narednih dvanaest godina, Matsyendra živi u telu ribe, proučavajući jogu konačno se pojavljuje kao prosvetljeni učitelj.
Uvrtanja simbolizuju okretanje prednje strane tela, onoga što je svesno, na zadnju stranu tela, ka nesvesnom. Ona donose svetlost u tamu i tamu u svetlost.
U Hatha jogi, radimo sa dve energije – Ha koja predstavlja Sunce, toplu, pozitivno naelektrisanu; Tha koja predstavlja Mesec, hladnu, negativno naelektrisanu.
Svesno radeći sa dve strane tela (levom i desnom), možemo naučiti o tome kako su dve strane mozga deo jedne celine. Dok se uvrćemo na jednu pa na drugu stranu, dobijamo ugao posmatranja na svet oko sebe od skoro 360 stepeni. Simbolično mi vežbamo i našu žensku (levu) i mušku (desnu) stranu. Joga podrazumeva jedinstvo – integrisanje desnog i levog, Sunca i Meseca, intelektualnog i intuitivnog, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Dok se uvrćemo, na nov način povezujemo suptilne energije u telu . Takođe, privremeno gubimo sigurnost u spoznaji toga “šta je šta”. Dok se uvrćemo ništa više nije na svom mestu – desno postaje levo a levo desno. Kroz praksu uvrtanja možemo postaviti sebi pitanje šta se dešava sa našim umom kada ništa nije na uobičajenom mestu?

Vasisthasana mitologija
Vasistha & Vishvamitra

Ko je bio Vasishta po kome je poza nazvana?
Vasisthasana, ili Poza bočne daske, je nazvana po velikom indijskom mudracu Vasisthi.
Vasista je bio prvi od  Brahminih sinova rođen iz uma – jedan od poznatih sapta rishis, „sedam mudraca“ koji čine sazvežđe poznato na zapadu kao Plejade. Brahma, kao što  možda znate, je kreativni aspekt Hindu trojtva. On je stvorio Vasistha-u od svojih misli sa namerom da obezbedi način za otklanjanje tuge postojanja. U trenutku stvaranja Vasistha-e, Brahma ga je prokleo sa privremenim neznanjem njegove prave božanske prirode, kako bi Vasishta iskusio patnju otelotvorenja i tada zatražio lek od Brahma-e. Kada je Vasistha pitao o tome kako je došlo do toga da bude zarobljen u tužnom i ograničenom fizičkom postojanju, Brahma ga je naučio: „Ti nisi tvoje telo i um; ti si beskrajan. Ti nisi vezan; tvoja prava priroda je beskrajna (neograničena). Ti si To.“
Tako je Vasishta postao prvi učenik onoga što danas zovemo advaita vedanta, ili jnana yoga..Vasistha je takođe bio i prvi učitelj jnana joge. Jedan od najpoznatijih njegovih učenika bio je Gospod Rama. (Rama je bio otelotvorenje Višnua, jednog od tri glavna Hindu božanstava koji su odovorni za stvaranje, održavanje i uništenje u svemiru. Višnu je održavalac. Kralj Rama se pojavio na zemlji kako bi obnovio Dharma-u ili pravednost).
Kao adolescent, Rama je otišao na putovanje kroz kraljevstvo svog oca i vratio se duboko deprimiran onim što je video u svetu. Kao mladi Budda u sličnim okolnostima, susretao se sa ljudima koji su bili bolesni ili su patili i njihova patnja ga je naterala da dovede upitanje smisao života.On je posebno sumnjao njegovu sopstvenu vrednost kao budućeg kralja kada se osetio nemoćnim da promeni bilo čije okolnosti ili da poboljša njihovu tešku životnu situaciju. Vasistha je, međutim, video ovo stanje Ramine velike unutrašnje konfuzije, razočarenja i depresije. kao pravo vreme za početak duhovnog putovanja i, u stvari, za njega unutrašnja previranja, znače da je putovanje već počelo. Prema Alanna-i Kaivalya-i autorki knjige “Mitovi asana”, “prvo moramo videti pukotine na plafonu pre nego što vidimo svetlost kako sija kroz njih.” Kralj Ram je zapravo bio na ivici duhovnog preobražaja, ali samo to nije znao. Tada, kroz niz priča, Vasistha je otkrio ovu istinu Rami: Duša (sopstvo) je stvarna dok je svet lažan, kao san.
Patimo kada se identifikujemo sa okolnostima u svetu i kada smatramo da je na nama da ih promenimo. U stvarnosti, mi se jednostavno moramo probuditi u beskrajnoj radosti i zadovoljstvu svojsvenom svakom sadašnjem trenutku. Učenje kontrolisanja uma vodi do oslobođenja i do spoznaje da smo mi Sopstvo. Sva zadovoljstva koje svet sadrži nisu ništa u poređenju sa trajnim blaženstvom samoostvarenja. Ramini i Vasisthasini razgovori o Sopstvu su sačuvani u radu poznatom kao Yoga Vasistha.
Yoga Vasistha podučava o jivamukta, stanju duše koja je oslobođena dok još živi. Jiva je individualna duša, izražena kroz različite aspekte ljudskog života; mukti znači oslobođenje. “Magija se dešava, objasnio je Vasistha, kada se individualna duša spaja sa apsolutnom slobodom, tako da možemo da budemo, kako izreka kaže,  u ovom svetu, ali ne od ovoga sveta, navodi Kaivalya.
Takav stav može nam izgledati grubo ili bezosećajno u našem sadašnjem vremenu i okolnostima – gotovo kao izgovor da se oslobodimo odgovornosti za društvenu ili ličnu akciju. Treba da se podsetimo da indijska filozofija poznaje dva nivoa stvarnosti: krajni, transcendentalni nivo i relativni nivo koji doživljavamo iz dana u dan. Vasistha je želeo da Rama shvati da na krajnjem nivou, on nije bio zadužen, iako je na relativnom nivou, on bio budući kralj i stoga vrlo odgovoran za dobrobit drugih. Ideja spoznaje radosti sadržanoj u svakom trenutku nas ne oslobađa prepoznavanja patnje ili činjenja onoga što možemo kako bi je ublažili. To je stvar perspektive kao u Bhagavad Gita-i kada je Krishna rekao Arjuna-i da mora da ratuje Mahabharata rat uprkos Arjuninom užasu pri pomisli na ubijanje ljudi koje je voleo; on mora da postupa po svojoj dužnosti i da rezultate ostavi Bogu, imajući na umu da na krajnjem nivou niko nije rođen, niko ne umire, nema ubica niti ubijenih. Ova poruka je bila jako teška za Arjuna-u da je shvati da je Krišna moro da nastavi da mu ilistruje i daje primerepre nego što je na kraju, manifestovao sopstveni transcedentni oblik Arjuni u momentu otkrovenja nalik zenu, koji je ućutkao Arjunin um. Spoznaja izvan reči je ono što je Vasistha naučio Ramu.
Ram je postao jedan od najvažnijih i najcenjenijih kraljeva u indijskoj istoriji. On se čak pojavljuje kao glavni lik u indijskom epu Ramajani. Vasistha učenja smatra se odgovornim za Ramova velika dostignuća i uspeh u životu.

Vasisthasina učenja nas ohrabruju da se setimo da je naša prava priroda beskonačna a da se naša trenutna situacija treba posmatrati iz šireg ugla (veće perspektive). Istovremeno nije dovoljno da se samo izjavi “Ja sam beskonačan” ukoliko doživljavate duhkta (patnju, nezadovoljstvo) vezanosti. Ne možete okončati patnju bežeći od nje. Morate razumeti poreklo svoje patnje pre nego je prevaziđete ili poništite.
Ovo poreklo patnje se često može pronaći u  želji da život bude nešto drugo od onoga što je – da događaji imaju drugačiji ishod nego što su imali i za neispunjene želje (potrebe) da budu ispunjene. Jednom kada uvidite kako vaše vezivanje za željeni ishod ili stanje dovodi do patnje, postaje lakše da prežalite svoje gubitke i razočarenja, ponudite sebi saosećanje za svoju tugu u vezi toga šta se dogodilo ili nije dogodilo i krenete dalje odatle.
U Yoga Sutri 2.33-34, Patanjali savetuje, “Vitarka badhane pratipaksha bhavanam”: kada vas uznemirujuće misli (vitarka) pogode (badhane), negujte (bhavanam) suprotne misli (pratipaksa), tj promenite perspektivu. To je ono što je Vasistha naučio Ramu da uradi: da prebaci perspektivu daleko od patnje i ograničenja u beskonačnom blaženstvu sadašnjeg trenutka.
Mnogi moraju da dođu do dna pre nego što krenu naviše, baš kao što je uradio Rama. Duša koja je zainteresovana za transformaciju je pogodna za duhovna nastojanja. Počinjemo da shvatamo da možemo biti zadovoljni trenutnom situacijom dok pravimo promenu koja će bolje služiti našim duhovnim težnjama. Ova suptilna razlika mora da se razume dok napredujemo stazom joge.

Smernice za praksu
Simbolika vasisthasana-e je evidentna u samoj pozi. Pažljivo balansiranje na jednoj ruci, poza zahteva punu pažnju na ono što je važno. Zamagljen vid često nastaje u početku, ali je jasan fokus potreban kako bi se istinski održao položaj. Sa telom okrenutim na jednu stranu, samo se jedan deo cele istine vidi. Praktikant mora da se okrene i završi pozu sa druge strane kako bi sagledaju drugu perspektivu. Ovaj aspekt poze odražava izazov sa kojim se suočio kralj Rama kada je upoznao Vasistha-u.
Da li osećate bio kakav fizičku nelagodu u ovoj pozi? Da li postoji neki bol u ruci ili ramenu? U vašim rebrima ili mišićima kičme? Šta osećate kao dobro, stabilno, oslobađajuće ili uzdižuće u ovoj pozi? Da li ste usmereni na to da prevaziđete modifkvanu verziju i da uradite “pravu stvar2, ili uživate u iskustvu doživljaja svog tela upravo sada? Obratite pažnju na to šta osećate kao dobro ili zabavno, ovde i sada.
Jedna metafora koju možemo istražiti dok vežbamo mnogo verzija Vasisthasana-e je da je neophodno biti zadovoljan sa sadašnjim trenutkom čak iako može biti bolan i neugodan. Ovo je ruka koja je ukorenjena u pod. Mišići se mogu tresti. Ručni zglobovi mogu biti napeti, ali ovo je temelj kome se nesmemo odupirati već ga poštovati.
Tada druga ruka može da energično posegne za nebom .Ponekad je potrebno da dobijemo neophodnu podršku ka duhovnom putu baš kao što je neophodno da modifikujemo pozu bočne daske na bilo koji mogući način.

https://yogainternational.com/article/view/vasisthasana-side-plank-the-myth-the-benefits-the-practice
http://rexburgyoga.com/blog/?p=1238
http://www.theyogasanctuary.biz/exploring-the-myths-of-asana-vasisthasana
https://yogawithmaheshwari.wordpress.com/2012/12/13/vasisthasana-side-plank/

Vasistha & Vishvamitra
Nije teško videti vezu između dve poze Vasistasana-e i Vishvamitrasana-e i atributa legendarnih mudraca – jednog sveštenika i drugog kralja – po kojima su poze nazvane. Obe su napredni balansi na rukama ali Vasisthasana (Poza bočne daske) je posebno sattvic (satvična) ili “čista” – ima kvalitet lakoće (sreće) pročišćenja uma, dok je Vishmamitrasana očigledno energična i rajastic, ili “vatrena”. Ova poslednja je intenzivna poza koja zahteva dramatično otvaranje kuka i snažan osećaj svrhe.
Satvični i rađastični kvaliteti su otelotvoreni u dva mudraca, koji su se borili jedan sa drugim u dugoj bici oko magične krave koja ispunjava želje po imenu Nandini. Kao u mnogim drevnim indijskim pričama., u ovoj priči je evidentan ljudski motiv – takmičenje i pohlepa- nalaze se na vrhu slojeva duhovne simbolike.
Ovde nailazimo na dinamičku napetost u duhovnom životu između nenaporne gracioznosti i odlučne prakse. Vashista je oličje milosti koja dolazi sa duhovnim razvitkom i zadovoljstvom: božanski sin boga Brahme i član svešteničke kaste na vrhu indijske društvene hijerarhije, Vasishta se činio svojim rođenjem predodređenim za velika duhovna postignuća – i nagrade kao što je njegova magična krava.
Vismamitra nije bio baš toliko blagosloven. Iako je bio kralj, član kšatrijske ratničke kaste koja je bila druga  posle prve svešteničke bramanske, on nije imao Vasishta-ine zemeljske ili duhovne prednosti. “Svojim rođenjem kao kšatrija” kaže Kofi Busia, senior Iyengar Yoga učitelj koji je studirao Sanskrit i indijsku mitologiju na Oksfordu, “Vishmamitra je imao veoma malu nadu u početku za najviše domete u duhovnom carstvu.
Ali kao većina indijskih mudraca, Vishmamitra je bio jake volje. Prvo je pokušao da otme Nandini silom. Bez obzira na to koliko je pokušavao, ovaj pristup nije uspeo. U nastavku sukoba, oba mudraca su pokazala duhovna dostignuća po kojima su još uvek poznata. Vasishta je pokazao svoju toleranciju i ovladavanje emocijama; čak iako su Vishvamitra i njegovi ratnici rekli da su pobili stotine sinova Vasishta-e, Brahmin je ostao miran i nije bio osvetoljubiv.
Tokom same bitke, kralj Vishvamitra je na kraju poželeo ne samo kravu koja ispunjava želje, već i duhovnu snagu. Odlučio je da postane bramin i nakon mnogo pokajanja i odricanja, uspeo. U stvari, kaže Aadil Palkhivala, učenik B.K.S. Iyengar-a i od sedme godine uređivački saradnik Joga žurnala (YJ), “kada se Vishvamitra transformiše postaje čovek božiji, čak i Vasishta dolazi da mu odaje počast. Zato je Vismamitrasana teža od Vasishtasana-e: Njena sadhana (duhovna praksa) je teža.”
http://www.yogajournal.com/article/history-of-yoga/heroes-saints-sages/

Salamba Sirsasana
(sah-LOM-bah shear-SHAHS-anna)
salamba = sa potporomt (sa = sa
alamba = potporom)
sirsa = glava
Stoj na glavi
Drvo raste iz zemlje i ne može da se samoinicijativno odvoji od svom mesta porekla. Kao ljudska bića, mi smo rođeni na Zemlji i takođe, u porodici. Sve što se dešava u porodici - genetika, izgovorene reči, preduzete radnje - oblikuju naše živote. Ovo je malo viđenje - rođeni na Zemlji, rastemo tu gde smo. Šta bi se desilo ako bismo mogli da pogledamo na život iz drugačije perspektive?
Stoj na rukama može voditi ka simboličnom preokretu perspektive. Okretanje sveta naopačke može stvoriti veću viziju. Umesto da budemo ukorenjeni u Zemlji, možemo videti sebe kao mistično drvo, čiji koreni rastu u raju. Umesto da smo vezani za opstanak, status i koncepte koji su nastali kroz našu porodicu i uslovljavanja, možemo da se povežemo sa Božanstvom i molimo da nas nahrani saznanjima, spiritualnim nektarom (nektarom ambrozije). Okrenuti naglavačke, sa stopalima ukorenjenim u nebu, možemo dopustiti da brige i vezivanja padnu na zemlju, kao kada praznimo pune džepove i otvorimo se ka većim pitanjima: Zašto sam rođen? Kakav je moj odnos sa Božanstvom? Šta je moje duhovno nasleđe?
Biti okrenut naglavačke je radikalan potez nasuprot toka života. U ovom položaju se protivimo stuji, kao kada losos pliva uzvodno. Rođeni smo i umrećemo ali, da li možemo da preusmerimo moćne sile polnog nagona, rođenja i smrti ka duhovnom traganju? Da li možemo doneti odluku da u život donesemo naše ideale i potencijal?

NASTAVIĆE SE !