JOGA I EMOCIJE III deo

Ljudski um, po prirodi nestrpljiv, izaziva emocionalne reakcije kada se naše ideje o tome kako bi stvari trebalo da stoje ne podudaraju sa realnošću. Ponekad se mučimo oko izbora koje smo napravili, reči koje smo izgovorili i puta kojim nismo krenuli, ili živimo u budućnosti, odlažući našu sreću mislima o tome šta nam u ovom trenutku nedostaje ili je pogrešno.

Ove misli i sudovi su izvori emocionalnog bola

Um ima vek uslovljenih verovanja i očekivanja kroz koje filtrira sve percepcije.Dok se telo spontano oslobađa bola onog momenta kad se otkloni uzrok bola, um ima misteriozni instinkt da ga zadržava. Pomoću uma, stvaramo zatvor patnje i tada zaboravljamo da smo mi arhitekte i da sami držimo ključ koji će nas osloboditi.
Čak i nakon godina rada na emocionalnom isceljenju, svi ponekad pravimo grešku verujući danešto “tamo napolju” nas čini ljutim, depresivnim, uznemirenim ili uplašenim. U stvarnosti spoljni uticaji su samo okidaći. Uzrok svake emocije se nalazi u nama. Razotkrivajuči lažne percepcije koje nas navode da zadržavamo bol, možemo se otvoriti ka dubokoj spoznaji mira.


Praksa za emocionalno oslobođenje
Kada se osetite preplavljeni negativnim emocijama, sledeća praksa vam može pomoći da pronađete put nazad u centar ravnoteže, mira i blaženstva.
Oduprite se porivu da ignorišete svoja osećanja, odgurnete ihili im sudite kao lošim. Umesto toga, zapitajte sešta žele da vam kažu. Sve emocije,  uključujući najteže , postoje sa razlogom: da vam pomognu da prepoznate poruku koje vaše telo želi da čujete.
Budite objektivni. Ukoliko se identifikujete sa negativnim mislima i mislite: Ja sam ljut, depresivan, jadan, pod stresom itd, biće vam veoma teško da se distancirate i oslobodite. Naučite da posmatrate sve emocije samo kao energiju, kao struju koja prolazi kroz vas a ne čini vas.
Praktikujte samo-saosećajnost. Ukoliko se osećate preplavljeni osećanjima, kažite sebi. “Šta god da mi strah govori, ništa me ne može uništiti. Trenutno jako reagujem, ali to nisam pravi ja. I ovo će takođe proći.
Preuzmite odgovornost. Ukoliko otkrijete da na određene situacije uvek reagujete na određen način, zapitajte se šta to treba da naučite kako biste izbegli automatski odgovor.
Meditirajte: Meditacija je jedan od najboljih načina da olabavite stisak emocija i povežete se sa svojim pravim sobom. U meditaciji prekidamo nesvesnu progresiju misli i emocija fokusirajući se na novi predmet pažnje. Na primer, u praksi primordijanie zvučne meditacije, predmet pažnje je mantra koja se ponavlja u sebi tiho. Mantra je čist zvuk, bez značenja ili emotivnog naboja da izazove asocijacije. On omogućava da se um odvoji od svojih uobičajenih preokupacija i iskusi prostranost i smirenost iznutra.U tišini svesti um se oslobađa starih obrazaca razmišljanja i osećanja i uči da se izleči.
Po Desikačarevom* mišljenju, ideja da meditacija zahteva pražnjenje uma je uobičajena pogrešna percepcija; meditacija, kaže on, u stvari podrazumeva punjenje uma predmetom istraživanja.“Nemoguće je da um bude prazan“, Desikačar primećuje, “osim u stanju dubokog sna“. Cilj meditacije je da “postanete jedno sa objektom fokusa“. Objekat meditacije može biti bilo šta: prirodni objekti, kao što su Sunce ili Mesc, cvet, drvo ili planina – ili osoba, zvuk, božanstvo, čak i boja. Možete da se fokusirajte na svoje telo ili disanje. Desikačar sugeriše da izaberemo objekat koji je i privlačan i koji leči: „Ključ je u u transformaciji uma u pozitivnom smislu, na taj način dolazi do izlečenja. Jer sve što se dešava u umu, dešava se u celom sistemu. Ali nemojte pobrkati reč „um“ sa  „intelektualnim umom“, upozorava on. Ovde se govori o centru svesti - o srcu.
*TKV Desikačar, sin i učenik T. Krišnamačarije je imao privilegiju da živi i studira sa Krišnamačarijem od 1960 godine do Krišnamačarijeve smrti 1989 godine. Za preko 50 godina, TKV Desikačar se posvetio podučavanju joge i tome da jogu približi ljudima iz svih svera života kao i ljudima različitih sposobnosti. Njegov metod učenja se zasniva naosnovnom principu Krišnamačarije da se joga uvek može prilagođavati promenljivim potrebama pojedinca, kako bi se postigla maksimalna terapeutska korist.


Svesna meditacija. Smirivanje misli i emocija
U velikoj meri možete smanjiti nivo mentalne uznemirenosti ukoliko se jednostavno skoncentrišete na ovde i sada. Jedan od najefikasnijih načina da to uradite je kroz sve pažljivije osluškivanje. Prvo osluškujte zvuke koji dolaze iz spoljašnje sredine.Pokušajte da uvidite koliko različitih zvukova možete čuti. Počnite sa onima koji su najglasniji – zvuci u prostoriji ili zvuci saobraćaja. Zatim pokušajte da osluškujete sve suptilnije zvuke poput daleke pesme  ptica ili šuma vetra u drveću. Tada postanite svesni vrlo tihih zvukova – zvuka vašeg daha ili čak otkucaja srca.
Sada počnite da osluškujute svoje misli. Samo obratite pažnju na tok svesti. Pazite da zadržite perspektivu posmatrača ili slušaoca. Ne dopustite da vas misli potpuno obuzmu tako da se izgubite u njima. Ukoliko se ovo desi, (a sigurno će se desiti) samo skrenite pažnju natrag u stanje pribranosti.Verovatno ćete se prilično iznenaditi kada uvidite koliko se različitih misli bori za vašu pažnju.
Sada pokušajte da u osnovi svojih misli posmatrate svoja osećanja. Kako postajete sve mirniji uočićete da se u osnovi svih misli obično nalaze emocije: anksioznost ili zabrinutost, nada ili strah, ljubav i saosećanje. Posmatrajte ova osećanja ali se ne identifikujte sa njima. Jednostavno postanite sve više svesni igre vaše svesti.
Fokusirajte svoj um potpuno na sadašnjost. Oslobodite se prošlosti – sećanja, kajanja, ili sklonosti da razmišljate “ako bih samo mogao/la da promenim iskustvo”. Jednostavno prihvatite ono što se dogodilo, pošto se to ionako ne može promeniti.Takođe se oslobodite misli o budućnosti.Ne dopustite svom umu da razmišlja o planovima i projektima.Posmatrajte pozadinu/osnovu osećanja o budućnosti.Oslobodite se očekivanja i nestrpljivosti koje ih neminovno prate. Budite potpuno u ovom trenutku “ovde i sada”.
Što vise budete u stanju da se okrenete ka sebi, sve vise ćete postajati svesni osnovnih osobina-karakteristika vaše svesti. Osetićete duboki mir koji prati unutrašnju tišinu.Osetićete ekspanzivnu ljubav koja zrači ka celom svetu. Otkrićete osećaj radosti koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti. Meditirajte dok ne osetite da ova osećanja rastu sve dok ne ispune vašu svest, odnoseći sklonost uma da bude nemiran.Neka vas apsorbuje unutrašnja tišina.


Svesna joga (primena meditacije svesnosti u praksi asana)
Ne morate biti budista ili znati mnogo o budizmu kako bi naučili praksu svesnosti, ali je korisno da znate da joga i budizam imaju mnogo toga zajedničkog. Oboje su drevne duhovne prakse koje su potekle sa indijskog potkontinenta i imaju isti cilj – da vam pomognu da se oslobodite malog, egocentričnog osećaja sebe i da doživite jedinstvo sa univerzumom. Osmostruki put Bude i osmokraki put Patanđalija su veoma slični. Oba počinju sa etičkim praksama i sprovode i obuhvataju obuku u koncentraciji i svesnosti.
Jedna razlika, međutim, je ta da jogički put naglašava razvoj koncentracije na veoma prefinjen objekat, na dah, kako bi postigli duboka stanja apsorpcije. Budistički put s druge strane, se fokusira na osvešćivanje svih događaja dok se oni otkrivaju u toku svesti, tako da možete doživeti ono što se dešava bez da se vezujete za iskustvo ili da ga gurate od sebe.
Budistička praksa svesnosti je potpuno razvijena tehnika koja se može modifikovati i primeniti u asanama.Budina četiri temelja svesnosti su – osvešćivanje tela, osećanja, uma i dharme (istine).
Na času joge možete biti  izloženi stvarima koje ne možete da kontrolišete. Neki put će vam saobraćajna buka biti neprijatno glasna, možda ćete se osećati dosasno ili nemirno,mišići vam mogu biti previše napeti. Naoružani tehnikama osvešćivanja možete da preokrenete ove uslove i da postanete manje razdražljivi na stvari koje vas obično iritiraju i ometaju.

Pošto zauzmete neku asanu zauzmite stav nemog posmatrača koji iako je u centru iskustva može da se distancira i da ga posmatra sa strane. Postavite sebi tada sledeća pitanja:  “Da li ste svesni svog disanja? Odakle dolaze senzacije?Da li jedva čekate da izađete iz položaja?Da li izbegavate određene položaje?Da li imate omiljene položaje? Da li se suviše trudite  da zauzmete položaj? Da li jako želite da uđete u neki za vas zahtevan  položaj? Da li se poredite sa osobom do vas?“
Uočite šablon ponašanja, nazovite ga pravim imenom i počnite da ga istražujete 
Praksa svesnosti u joga praksi može da je oživi i produbi, kao i da ne dopusti da ona postane automatska (a ovo se dalje prenosi i u svakodnevni život kao povećano strpljenje, radoznalost, saosećanje, sposobnost da se prepoznaju težnje i iskoči iz kolotečine).

A Vežbanje spoznavanja

  1. Savasana (Položaj mrtvaca)

Savasana je jedan od četiri glavna položaja meditacije koje je podučavao Buda; počnite i završite praksu sa ovim položajem. Lezite na leđa sa nogama udaljenim 30-45 cm udaljenimjedna od druge i rukama nekoliko centimetara udaljenim od torza sa dlanovima okrenutim navies. Prepustite svu težinu tela dejstvu gravitacije.
Postanite svesni svog disanja, gde god da ga osetite u telu. Ne pokušavajte da ga kontrolišete; jednostavno  osvestite udah i izdah. Proučavajte disanje i uočite njegov kvalitet: duboko ili površno, ubrzano ili usporeno, grubo ili glatko, ujednačeno ili neujednačeno. Skenirajte telo. Da li je u potpunosti opušteno ili i dalje zadržava tenziju? Kada vam pažnja odluta, uočite da li ste iziritirani ili sudite sebi pa je vratite  na disanje i telo.
2. Iglene uši (Golub na leđima)
Iz položaja mrtvaca, savite noge u kolenima i dovedite pete u blizinu sedalnog dela, u širini kukova. Postavite spolju desnu potkolenicu na levu butinu. Privucite levo koleno ka grudima, provucite desnu ruku između nogu i levu ruku oko spoljašnje strane leve noge i prepletite prste na rukama. Primetite da li ste zadržavali ili ograničili disanje dok ste ulazili u položaj pa dopustite da disanje teče ravnomerno.
U zavisnosti od toga koliko vam je telo otvoreno, možete osetiti istezanje u vašem desnom kuku. Takođe, možete osetiti otpor prema ovom osećanju, što vas onda navodi da stežete okolne mišiće.Pokušajte da se oslobodite ove napetosti i posmatrajte kako se senzacije menjaju dok održavate istezanje.Upravo ste postigli osvešćivanje tela, senzacija i mentalnih konstrukcija. Nastavite da se opuštate na ovaj način i ponovite na suprotnoj strani. Pošto nismo savršeno simetrična bića, možda ćete otkriti da dok se istežete jedan kuk izaziva jače senzacije od drugog. Da li možete ostati sa čistim osećajem, možda čak i da uočite razliku između jedne i druge strane, a da ne počnete da sudite sebi ili da birate lakšu stranu?
3. Poza mačke-krave
Dođite našake i kolena, postavite šake direktno ispod ramena i kolena direktno ispod kukova. Dok izdišete, zaoblite leđai podvucite repić između nogu. Nagnite glavu tako da gledate ka butinama. Dok udišete, nagnite karlicu unapred, otvarajući stomak ka podu i pustite da vam se kičma izvije na dole, stvarajući blago izvijanje unazad. Izvucite vrat i podignite glavu nagore i izvucite repić ka plafonu. Budite oprezni da ne zabacujete suviše glavu unazad (da podižete bradu na gore) pošto na taj način možete komprimovati zadnji deo vrata. Krećite se tečnim pokretima napred i nazad, sinhronizovano sa disanjem.
Dok koordinirate pokrete sa disanjem, neka ritam disanja odredi ritam kretanja. Posle  nekoliko pokreta unapred i unazad uočite prirodnu tendenciju uma da odluta. Ovo je uobičajena reakcija na ponavljanje. Um izgleda pretpostavlja da je neštodobro uradio, ne mora da zna ništa više i zato ne mora da obraća pažnju. Ovaj “znajući” um je često najveća prepreka upoznavanju sebe i drugih. Kada mislimo da znamo, prestajemo da slušamo i gledamo. Pokušajte da zadržite “um koji ne zna”, i rašćete u razumevanju i  spoznavanju. Uvek se iznova vraćajte na disanje, to je nit koja drži telo i um povezanim.
4. Adho Mukha Svanasana (Pas dole)
Iz krave-mačke, podvucite prste na stopalima, podignite kukove i ispravite noge u Psu dole. Hodajte u mestu dovodeći naizmenično jednu pa drugu petu do poda. Koordinirajte kretanje sa disanjem i obratite pažnju da li vam um luta dok ponavljete radnju. Kad ispravite obe noge, ostanite u pozi 8-15 udaha-izdaha, obraćajući pažnju na nadražaje, mentalne konstrukcije i način kako se iskustvo stalno menja.  Učitelji joge vrlo često govore o zadržavanju položaja dok ustvari ne postoji fiksni položaj u kome možete ostati.Poza se menja iz trenutka u trenutak, iz daha u dah. Pas dole pri prvom udahu/izdahu nije isti kao pri šestom udahu/izdahu.
Uvidećete da je to istina ne samo za ovu asanu, već i za sve druge asane ali i za sva životna iskustva. Spoznaćete da ste, kad izađete iz položaja, drugačija osoba od one koja ste bili pre toga.
5. Tadasana (Planina)
Planina se isuviše često doživljava kao poza koja se praktikuje između važnijih asana, dok je ona u stvari osnova za sve stajaće položaje.
Stanite sa rukama sa strane tela. Pritisnite sva četiri ugla stopala u zemlju, rasporedite svoju telesnu težinu ravnomerno između obe noge i centrirajte se malo ispred peta. Zamislite svoju karlicu kao činiju sa svojim nivoom oboda, kako od prednje strane do zadnje tako i s jedne na drugu stranu. Dopustite da se kičma ispravi, uvucite donja rebra, nežno podignite grudi i otvorite srce.
Opustite ramena a lopatice uvucite malo unutra kako bi podržale gornja leđa. Držite bradu pararelnu sa podom i uši u liniji sa ramenima.
Primetite šta se dešava dok jednostavno tako stojite. Primetite sve senzacije koje se javljaju: suptilno njihanje tela, kretanje daha. Da li dosada, nestrpljenje ili iščekivanje nastaju? Da li možete jednostavno ostati prisutni?Kada osetite da ste se dovoljno dugo zadržali u položaju, ostanite još 6-8 udaha/izdaha i vidite šta se dešava.
6. Virabhadrasana II (Borac II)
Stanite u zvezdu (rastavite noge tako da su vam stopala direktno ispod vrhova prstiju na rukama). Okrenite levu nogu na unutra za otprilike 15 stepeni i svoju desnu nogu pod uglom od 90 stepeni. Bez naginjanja unapred savite desno koleno tako da bude direktno iznad skočnog zgloba. Držite ruke pararelno sa tlom i gledajte preko desne ruke. Dok dišete, pratite promene u kvalitetu disanja, njegovoj dubini i brzini. Kako nadražaji počnu da se pojavljuju u prednjem delu butineili ramenima, pratite kako um reaguje. Da li osećate averziju prema napetosti koja prati nadražaje? Pratite kako reagujete ukoliko ostanete fokusirani na disanje dok se oslobađate tenzije. Obratite pažnju namisli koje nastaju kao odgovor na to što se dešava i izaberite da samo osluškujete bez da se vežete za neku od njih. Umesto da osećaje pretvarate u entitete sa kojima treba da se borite, osvestite ih svojom pažnjom. Uočite, ukoliko možete, njihovu bezličnu prirodu navike. Pošto uradite vežbu sa obe strane, vratite se u planinu i skenirajte celo telo , ostajući otvoreni za sve što se pojavi.
7. Ardha Matsyendrasana (Polovina Kralja ribara)
Sedite sa prekrštenim nogama, podvucite svoju levu nogu ispod desne butine, tako da vasa leva peta dođe do spoljašnje strane desnog kuka. Prerbacite desnu nogu preko leve butine, tako da je taban desnog stopala čvrsto uzemljen. Obgrlite desnu nogu sa levom rukom malo ispod kolena i pritisnite desnom rukom tlo iza vas. Izvucite kičmu. Okrenite se udesno, koristeći levu ruku kao pomoć da leva strana vašeg tela dođe udesno. Možete postaviti svoju levu ruku na spoljašnju stranu desne noge i pritisnuti o nogu kao dodatnu polugu, ali dopustite da uvrtanje nastane prirodno od baze kičme naviše. Na kraju uvrtanja okrenite glavu udesno i opustite vrat. Ostanite prisutni sa svojim dahom, omogućavajući mu da vas vodi u istraživanje opuštanja sa izdahom, pa se sa udahom “odvrnite”. Ponovite u suprotnu stranu.
8. Paschimottanasana (Sedeći preklop unapred)
Sedite saispruženim nogama pravo ispred vas. Pritisnite zadnju stranu butina, potkolenice i pete uzpod. Gurajte pete napred  a preste na nogama savite ka glavi. Oslonite se šakama na pod  pored kukova i podignite grudi. Ukoliko vam se donji deo leđa povija i težina vam je na repiću, sedite na ćebe kao potporu. Uhvatite stopala ili potkolenice, opustite prepone i rotirajte malo butane na unutra. Izdužite torso preko nogu, ne povijajući na gore donji deo leđa. Oslobodite se “nemirnog uma” i ostanite prisutni.Osetite kako se dah kreće kroz telo. Prepustite se u položaju i primetite vezanost ili odbojnost prema istom. Primetićete kako je pokušaj da se produži ili stvori prijatn osećaj  sam po sebi forma napetosti.
Kada ste spremni odmorite se u Položaju mrtvaca nekoliko minuta, puštajući da iskustvo prakse prodre u telo-um.Posle toga, razmislite o meditaciji.Sedenje nakon asana prakse stvara osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.


JOGA I EMOCIJE I deo

JOGA I EMOCIJE II deo